¹Eftersom mange har tatt sig fore å sette op en fortelling om de ting som er fullbyrdet iblandt oss,

¹Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,

²således som de som fra først av var øienvidner og blev ordets tjenere, har overgitt oss det,

²Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:

³så har også jeg foresatt mig, efterat jeg nøie har gransket alt sammen fra først av, å nedskrive det i sammenheng for dig, gjæveste Teofilus,

³Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,

⁴forat du kan lære å kjenne hvor pålitelige de lærdommer er som du er oplært i.

⁴Да познаш темељ оних речи којима си се научио.

⁵I de dager da Herodes var konge i Jødeland, var det en prest ved navn Sakarias, av Abias skifte, og han hadde en hustru av Arons døtre, og hennes navn var Elisabet.

⁵У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.

⁶De var begge rettferdige for Gud, og vandret ulastelig i alle Herrens bud og forskrifter.

⁶А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.

⁷Og de hadde ikke barn; for Elisabet var ufruktbar, og de var begge kommet langt ut i årene.

⁷И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.

⁸Men det skjedde mens han gjorde prestetjeneste for Gud, da raden var kommet til hans skifte,

⁸И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,

⁹at det efter preste-tjenestens sedvane tilfalt ham å gå inn i Herrens tempel og ofre røkelse;

⁹Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.

¹⁰og hele folkemengden stod utenfor og bad i røkofferets stund.

¹⁰И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.

¹¹Da åpenbarte en Herrens engel sig for ham og stod på høire side av røkoffer-alteret.

¹¹А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.

¹²Og da Sakarias så ham, blev han forferdet, og frykt falt på ham.

¹²И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.

¹³Men engelen sa til ham: Frykt ikke, Sakarias! din bønn er hørt, og din hustru Elisabet skal føde dig en sønn, og du skal kalle ham Johannes;

¹³А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.

¹⁴og han skal bli dig til glede og fryd, og mange skal glede sig over hans fødsel.

¹⁴И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.

¹⁵For han skal være stor for Herren, og han skal ikke drikke vin og sterk drikk, og han skal fylles med den Hellige Ånd like fra mors liv;

¹⁵Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;

¹⁶og han skal omvende mange av Israels barn til Herren deres Gud,

¹⁶И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;

¹⁷og han skal gå i forveien for ham i Elias' ånd og kraft, for å vende fedres hjerter til barn og ulydige til rettferdiges sinnelag, for å berede Herren et velskikket folk.

¹⁷И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.

¹⁸Og Sakarias sa til engelen: Hvorav skal jeg vite dette? Jeg er jo en gammel mann, og min hustru er langt ute i årene.

¹⁸И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.

¹⁹Og engelen svarte ham: Jeg er Gabriel, som står for Guds åsyn, og jeg er utsendt for å tale til dig og forkynne dig dette glade budskap;

¹⁹И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.

²⁰og se, du skal bli målløs, og ikke kunne tale før den dag da dette skjer, fordi du ikke trodde mine ord, som skal fullbyrdes i sin tid.

²⁰И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.

²¹Og folket stod og ventet på Sakarias, og de undredes over at han blev så lenge i templet.

²¹И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.

²²Men da han kom ut, kunde han ikke tale til dem, og de skjønte at han hadde sett et syn i templet, og han nikket til dem, og var og blev stum.

²²А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.

²³Og det skjedde da hans tjenestedager var til ende, da drog han hjem til sitt hus.

²³И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.

²⁴Men efter disse dager blev hans hustru Elisabet fruktsommelig, og hun trakk sig tilbake i ensomhet i fem måneder, og sa:

²⁴А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

²⁵Så har Herren gjort med mig i de dager da han så til mig for å bortta min vanære iblandt menneskene.

²⁵Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.

²⁶Men i den sjette måned blev engelen Gabriel sendt fra Gud til en by i Galilea som heter Nasaret,

²⁶А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет

²⁷til en jomfru som var trolovet med en mann ved navn Josef, av Davids hus, og jomfruens navn var Maria.

²⁷К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.

²⁸Og engelen kom inn til henne og sa: Vær hilset, du benådede! Herren er med dig; velsignet er du blandt kvinner!

²⁸И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.

²⁹Men hun blev forferdet over hans ord, og grundet på hvad dette skulde være for en hilsen.

²⁹А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?

³⁰Og engelen sa til henne: Frykt ikke, Maria! for du har funnet nåde hos Gud;

³⁰И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.

³¹og se, du skal bli fruktsommelig og føde en sønn, og du skal kalle ham Jesus.

³¹И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.

³²Han skal være stor og kalles den Høiestes Sønn, og Gud Herren skal gi ham hans far Davids trone,

³²Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;

³³og han skal være konge over Jakobs hus evindelig, og det skal ikke være ende på hans kongedømme.

³³И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.

³⁴Men Maria sa til engelen: Hvorledes skal dette gå til, da jeg ikke vet av mann?

³⁴А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

³⁵Og engelen svarte henne: Den Hellige Ånd skal komme over dig, og den Høiestes kraft skal overskygge dig; derfor skal også det hellige som fødes, kalles Guds Sønn.

³⁵И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.

³⁶Og se, Elisabet, din slektning, har også undfanget en sønn i sin alderdom, og hun, som kaltes ufruktbar, er nu i sin sjette måned.

³⁶И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

³⁷For ingen ting er umulig for Gud.

³⁷Јер у Бога све је могуће што каже.

³⁸Da sa Maria: Se, jeg er Herrens tjenerinne; mig skje efter ditt ord! Og engelen skiltes fra henne.

³⁸А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.

³⁹Men Maria stod op i de dager og skyndte sig til fjellbygdene, til en by i Juda,

³⁹А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰og hun kom inn i Sakarias' hus og hilste på Elisabet.

⁴⁰И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹Og det skjedde da Elisabet hørte Marias hilsen, da sprang fosteret i hennes liv, og Elisabet blev fylt med den Hellige Ånd

⁴¹И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴²og ropte med høi røst og sa: Velsignet er du blandt kvinner, og velsignet er ditt livs frukt!

⁴²И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³Og hvorledes times mig dette, at min Herres mor kommer til mig?

⁴³И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴For se, da lyden av din hilsen nådde mitt øre, sprang fosteret i mitt liv med fryd.

⁴⁴Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵Og salig er hun som trodde; for fullbyrdes skal det som er sagt henne av Herren.

⁴⁵И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶Da sa Maria: Min sjel ophøier Herren,

⁴⁶И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷og min ånd fryder sig i Gud, min frelser,

⁴⁷И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸han som har sett til sin tjenerinnes ringhet. For se, fra nu av skal alle slekter prise mig salig,

⁴⁸Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹fordi han har gjort store ting imot mig, han, den mektige, og hellig er hans navn,

⁴⁹Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁰og hans miskunn er fra slekt til slekt over dem som frykter ham.

⁵⁰И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.

⁵¹Han gjorde veldig verk med sin arm, han adspredte dem som var overmodige i sitt hjertes tanke;

⁵¹Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.

⁵²han støtte stormenn fra deres høiseter og ophøiet de små;

⁵²Збаци силне с престола, и подиже понижене.

⁵³hungrige mettet han med gode gaver, og rikmenn lot han gå bort med tomme hender.

⁵³Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

⁵⁴Han tok sig av Israel, sin tjener, for å komme miskunn i hu

⁵⁴Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.

⁵⁵- således som han talte til våre fedre - mot Abraham og hans ætt til evig tid.

⁵⁵Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.

⁵⁶Og Maria blev hos henne omkring tre måneder, og vendte så hjem igjen til sitt hus.

⁵⁶Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

⁵⁷Men for Elisabet kom tiden da hun skulde føde, og hun fødte en sønn,

⁵⁷А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

⁵⁸og hennes granner og frender fikk høre at Herren hadde gjort sin miskunn stor mot henne, og de gledet sig med henne.

⁵⁸И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

⁵⁹Og det skjedde på den åttende dag, da kom de for å omskjære barnet, og de vilde kalle ham Sakarias efter hans far.

⁵⁹И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.

⁶⁰Da tok hans mor til orde og sa: Nei, han skal hete Johannes.

⁶⁰И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.

⁶¹Og de sa til henne: Men det er jo ingen i din ætt som har dette navn.

⁶¹И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.

⁶²De gjorde da tegn til hans far for å få vite hvad han vilde han skulde hete.

⁶²И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.

⁶³Og han bad om en tavle og skrev disse ord: Johannes er hans navn. Og de undret sig alle.

⁶³И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

⁶⁴Men straks blev hans munn oplatt og hans tunge løst, og han talte og lovet Gud.

⁶⁴И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.

⁶⁵Og det kom frykt på alle dem som bodde deromkring, og i alle Judeas fjellbygder talte de med hverandre om alle disse ting,

⁶⁵И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.

⁶⁶og alle som hørte det, la det på hjerte og sa: Hvad skal det da bli av dette barn? For Herrens hånd var med ham.

⁶⁶И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.

⁶⁷Og hans far Sakarias blev fylt med den Hellige Ånd og talte profetiske ord og sa:

⁶⁷И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:

⁶⁸Lovet være Herren, Israels Gud, han som så til sitt folk og forløste det!

⁶⁸Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,

⁶⁹Og han opreiste oss et frelsens horn i sin tjener Davids hus,

⁶⁹И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,

⁷⁰således som han talte gjennem sine hellige profeters munn fra fordums tid av,

⁷⁰Као што говори устима светих пророка својих од века

⁷¹en frelse fra våre fiender og fra alle deres hånd som hater oss,

⁷¹Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;

⁷²for å gjøre miskunn mot våre fedre og komme sin hellige pakt i hu,

⁷²Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,

⁷³den ed han svor Abraham, vår far,

⁷³Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати

⁷⁴for å fri oss av våre fienders hånd og gi oss å tjene ham uten frykt

⁷⁴Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,

⁷⁵i hellighet og rettferdighet for hans åsyn alle våre dager.

⁷⁵И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.

⁷⁶Men også du, barn, skal kalles den Høiestes profet; for du skal gå frem for Herrens åsyn for å rydde hans veier,

⁷⁶И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;

⁷⁷for å lære hans folk frelse å kjenne ved deres synders forlatelse

⁷⁷Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,

⁷⁸for vår Guds miskunnelige hjertelags skyld, som lot solopgang fra det høie gjeste oss,

⁷⁸По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;

⁷⁹for å lyse for dem som sitter i mørke og dødsskygge, for å styre våre føtter inn på fredens vei.

⁷⁹Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.

⁸⁰Men barnet vokste og blev sterkt i ånden, og han var i ødemarkene til den dag da han blev ført frem for Israel.

⁸⁰А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.