¹Og fariseerne og sadduseerne gikk til ham og fristet ham, og bad at han vilde la dem få se et tegn fra himmelen.

¹И приступише к Њему фарисеји и садукеји, и кушајући Га искаху да им покаже знак с неба.

²Men han svarte og sa til dem: Når det er blitt aften, sier I: Det blir godt vær, for himmelen er rød;

²А Он одговарајући рече им: Увече говорите: Биће ведро; јер је небо црвено.

³og om morgenen: Idag blir det uvær, for himmelen er rød og mørk. Himmelens utseende vet I å tyde, men tidenes tegn kan I ikke tyde.

³И ујутру: Данас ће бити ветар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери! Лице небеско умете познавати, а знаке времена не можете познати?

⁴En ond og utro slekt krever tegn, og tegn skal ikke gis den, uten Jonas' tegn. Og han forlot dem og gikk bort.

⁴Род зли и курварски тражи знак, и знак неће му се дати осим знака Јоне пророка. И оставивши их отиде.

⁵Og da disiplene kom over til hin side, hadde de glemt å ta brød med.

⁵И полазећи ученици Његови на оне стране заборавише узети хлеба.

⁶Da sa Jesus til dem: Se eder for og ta eder i vare for fariseernes og sadduseernes surdeig!

⁶А Исус рече им: Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.

⁷Da tenkte de ved sig selv og sa: Det er fordi vi ikke har tatt brød med.

⁷А они мишљаху у себи говорећи: То је што нисмо хлеба узели.

⁸Men da Jesus merket det, sa han til dem: I lite troende! hvorfor tenker I ved eder selv at det er fordi I ikke har tatt brød med?

⁸А Исус разумевши рече им: Шта мислите у себи, маловерни, што хлеба нисте узели?

⁹Skjønner I ennu ikke, og kommer I ikke i hu de fem brød til de fem tusen, og hvor mange kurver I da fikk,

⁹Зар још не разумете нити памтите пет хлебова на пет хиљада, и колико котарица накуписте?

¹⁰eller de syv brød til de fire tusen, og hvor mange kurver I da fikk?

¹⁰Ни седам хлебова на четири хиљаде, и колико котарица накуписте?

¹¹Kan I da ikke skjønne at det ikke var om brød jeg talte til eder? Men ta eder i vare for fariseernes og sadduseernes surdeig!

¹¹Како не разумете да вам не рекох за хлебове да се чувате квасца фарисејског и садукејског?

¹²Da forstod de at han ikke hadde talt om at de skulde ta sig i vare for surdeigen i brød, men for fariseernes og sadduseernes lære.

¹²Тада разумеше да не рече квасца хлебног да се чувају, него науке фарисејске и садукејске.

¹³Men da Jesus var kommet til landet ved Cesarea Filippi, spurte han sine disipler og sa: Hvem sier folk at Menneskesønnen er?

¹³А кад дође Исус у околине Ћесарије Филипове, питаше ученике своје говорећи: Ко говоре људи да је Син човечији?

¹⁴De sa: Nogen sier døperen Johannes, andre Elias, andre igjen Jeremias eller en av profetene.

¹⁴А они рекоше: Једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка.

¹⁵Han sa til dem: Men I, hvem sier I at jeg er?

¹⁵Рече им Исус: А ви шта мислите ко сам ја?

¹⁶Da svarte Simon Peter og sa: Du er Messias, den levende Guds Sønn.

¹⁶А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога Живога.

¹⁷Og Jesus svarte og sa til ham: Salig er du, Simon, Jonas' sønn! for kjød og blod har ikke åpenbaret dig det, men min Fader i himmelen.

¹⁷И одговарајући Исус рече му: Благо теби, Симоне сине Јонин! Јер тело и крв нису то теби јавили, него Отац мој који је на небесима.

¹⁸Og jeg sier dig at du er Peter; og på denne klippe vil jeg bygge min menighet, og dødsrikets porter skal ikke få makt over den.

¹⁸А и ја теби кажем: ти си Петар, и на овом камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати.

¹⁹Og jeg vil gi dig nøklene til himlenes rike, og det du binder på jorden, skal være bundet i himmelen, og det du løser på jorden, skal være løst i himmelen.

¹⁹И даћу ти кључеве од царства небеског: и шта свежеш на земљи биће свезано на небесима, и шта разрешиш на земљи биће разрешено на небесима.

²⁰Da bød han sine disipler at de ikke skulde si til nogen at han var Messias.

²⁰Тада запрети Исус ученицима својим да ником не казују да је Он Христос.

²¹Fra den tid begynte Jesus å gi sine disipler til kjenne at han skulde gå til Jerusalem og lide meget av de eldste og yppersteprestene og de skriftlærde, og slåes ihjel, og opstå på den tredje dag.

²¹Отада поче Исус казивати ученицима својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и од главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

²²Da tok Peter ham til side og begynte å irettesette ham og sa: Gud fri dig, Herre! dette må ingenlunde vederfares dig!

²²И узевши Га Петар поче Га одвраћати говорећи: Боже сачувај! Неће то бити од тебе.

²³Men han vendte sig og sa til Peter: Vik bak mig, Satan! du er mig til anstøt; for du har ikke sans for det som hører Gud til, men bare for det som hører menneskene til.

²³А Он обрнувши се рече Петру: Иди од мене сотоно; ти си ми саблазан; јер не мислиш шта је Божје него људско.

²⁴Da sa Jesus til sine disipler: Vil nogen komme efter mig, da må han fornekte sig selv og ta sitt kors op og følge mig.

²⁴Тада Исус рече ученицима својим: Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за мном.

²⁵For den som vil berge sitt liv, skal miste det; men den som mister sitt liv for min skyld, skal finne det.

²⁵Јер ко хоће своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.

²⁶For hvad gagner det et menneske om han vinner den hele verden, men tar skade på sin sjel? eller hvad vil et menneske gi til vederlag for sin sjel?

²⁶Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за своју душу?

²⁷For Menneskesønnen skal komme i sin Faders herlighet med sine engler, og da skal han betale enhver efter hans gjerning.

²⁷Јер ће доћи Син човечији у слави Оца свог с анђелима својим, и тада ће се вратити свакоме по делима његовим.

²⁸Sannelig sier jeg eder: Nogen av dem som her står, skal ikke smake døden før de ser Menneskesønnen komme i sitt rike.

²⁸Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде Сина човечијег где иде у царству свом.