¹Da kom fariseere og skriftlærde fra Jerusalem til Jesus og sa: Mark.

¹Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

²Hvorfor bryter dine disipler de gamles vedtekt? de vasker jo ikke sine hender når de holder måltid.

²Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

³Men han svarte og sa til dem: Og I, hvorfor bryter I Guds bud for eders vedtekts skyld?

³А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

⁴For Gud har gitt det bud: Hedre din far og din mor; og: Den som banner far eller mor, skal visselig dø;

⁴Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

⁵men I sier: Den som sier til far eller mor: Det du skulde hatt til hjelp av mig, det gir jeg til templet - han skylder ikke å hedre sin far eller sin mor.

⁵А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

⁶Og I har gjort Guds lov til intet for eders vedtekts skyld.

⁶Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

⁷I hyklere! rett spådde Esaias om eder da han sa:

⁷Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

⁸Dette folk ærer mig med lebene; men deres hjerte er langt borte fra mig;

⁸Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

⁹men de dyrker mig forgjeves, idet de lærer lærdommer som er menneskebud.

⁹Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

¹⁰Og han kalte folket til sig og sa til dem: Hør dette og forstå det:

¹⁰И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

¹¹Ikke det som kommer inn i munnen, gjør mennesket urent; men det som går ut av munnen, det gjør mennesket urent.

¹¹Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

¹²Da gikk hans disipler til ham og sa: Vet du at fariseerne tok anstøt ved å høre dette ord?

¹²Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

¹³Men han svarte og sa: Enhver plante som min himmelske Fader ikke har plantet, skal rykkes op med rot.

¹³А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

¹⁴La dem fare! de er blinde veiledere for blinde; men når en blind leder en blind, faller de begge i grøften.

¹⁴Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

¹⁵Da svarte Peter og sa til ham: Tyd denne lignelse for oss!

¹⁵А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

¹⁶Men han sa: Er også I ennu uforstandige?

¹⁶А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

¹⁷Skjønner I ikke at alt det som kommer inn i munnen, går i buken og kastes ut den naturlige vei?

¹⁷Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

¹⁸Men det som går ut av munnen, det kommer fra hjertet, og dette er det som gjør mennesket urent.

¹⁸А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

¹⁹For fra hjertet kommer onde tanker: mord, hor, utukt, tyveri, falskt vidnesbyrd, bespottelse.

¹⁹Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

²⁰Dette er det som gjør mennesket urent; men å ete med uvaskede hender gjør ikke mennesket urent.

²⁰И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

²¹Og Jesus gikk bort derfra, og trakk sig tilbake til landet ved Tyrus og Sidon.

²¹И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

²²Og se, en kananeisk kvinne kom fra de landemerker og ropte: Herre, du Davids sønn! miskunn dig over mig! min datter plages ille av en ond ånd.

²²И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

²³Men han svarte henne ikke et ord. Da gikk hans disipler til ham og bad ham og sa: Skill dig av med henne! for hun roper efter oss.

²³А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

²⁴Men han svarte og sa: Jeg er ikke utsendt til andre enn de fortapte får av Israels hus.

²⁴А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

²⁵Men hun kom og falt ned for ham og sa: Herre, hjelp mig!

²⁵А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

²⁶Men han svarte og sa: Det er ikke rett å ta brødet fra barna og kaste det for de små hunder.

²⁶А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

²⁷Men hun sa: Det er sant, Herre! for de små hunder eter jo av de smuler som faller fra deres herrers bord.

²⁷А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

²⁸Da svarte Jesus og sa til henne: Kvinne! din tro er stor; dig skje som du vil! Og hennes datter blev helbredet fra samme stund.

²⁸Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

²⁹Og Jesus gikk bort derfra og kom til den Galileiske Sjø, og han gikk op i fjellet og satte sig der.

²⁹И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

³⁰Og meget folk kom til ham, og de hadde med sig halte, blinde, stumme, vanføre og mange andre; og de la dem for hans føtter, og han helbredet dem,

³⁰И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

³¹så at folket undret sig da de så stumme tale, vanføre helbredes, halte gå og blinde se; og de priste Israels Gud.

³¹Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

³²Men Jesus kalte sine disipler til sig og sa: Jeg ynkes inderlig over folket; for de har alt vært hos mig i tre dager, og de har ikke noget å ete; og la dem fare fastende fra mig vil jeg ikke, forat de ikke skal vansmekte på veien.

³²А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

³³Og hans disipler sa til ham: Hvorfra skal vi her i ørkenen få brød nok til å mette så meget folk?

³³И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

³⁴Og Jesus sa til dem: Hvor mange brød har I? De sa: Syv, og nogen få småfisker.

³⁴И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

³⁵Da bød han folket sette sig ned på jorden,

³⁵И заповеди народу да поседају по земљи.

³⁶og han tok de syv brød og fiskene, takket og brøt dem og gav dem til disiplene, og disiplene til folket.

³⁶И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

³⁷Og de åt alle sammen og blev mette; og de tok op det som blev tilovers av stykkene, syv kurver fulle.

³⁷И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

³⁸Men de som hadde ett, var fire tusen menn foruten kvinner og barn.

³⁸А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

³⁹Og da han hadde latt folket fare, gikk han i båten og kom til landet ved Magadan.

³⁹И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.