1Og det skjedde da Jesus hadde endt denne tale, da drog han bort fra Galilea og kom til Judeas landemerker på hin side Jordan.
1И кад сврши Исус речи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине јудејске преко Јордана.
2Og meget folk fulgte ham, og han helbredet dem der.
2И за Њим идоше људи многи и исцели их онде.
3Og fariseerne kom til ham, fristet ham og sa: Har en mann lov til å skille sig fra sin hustru for enhver saks skyld?
3И приступише к Њему фарисеји да Га кушају, и рекоше Му: Може ли човек пустити жену своју за сваку кривицу?
4Han svarte og sa: Har I ikke lest at han som skapte dem, fra begynnelsen av skapte dem til mann og kvinne
4А Он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је Онај који је у почетку створио човека мужа и жену створио их?
5og sa: Derfor skal mannen forlate far og mor og holde sig til sin hustru, og de to skal være ett kjød?
5И рече: Зато оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
6Så er de da ikke lenger to, men ett kjød. Derfor, det som Gud har sammenføiet, det skal et menneske ikke adskille.
6Тако нису више двоје, него једно тело; а шта је Бог саставио човек да не раставља.
7De sa til ham: Hvorfor bød da Moses å gi hustruen skilsmissebrev og skille sig fra henne?
7Рекоше Му: Зашто дакле Мојсије заповеда да се да књига распусна, и да се пусти?
8Han sa til dem: For eders hårde hjertes skyld gav Moses eder lov til å skilles fra eders hustruer; men fra begynnelsen av har det ikke vært således.
8Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашег срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.
9Men jeg sier eder at den som skiller sig fra sin hustru, uten for hors skyld, og gifter sig med en annen, han driver hor, og den som gifter sig med en fraskilt kvinne, han driver hor.
9Него ја вама кажем: Ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.
10Hans disipler sa til ham: Står saken så mellem mann og hustru, da er det ikke godt å gifte sig.
10Рекоше Му ученици Његови: Ако је тако човеку са женом, није се добро женити.
11Men han sa til dem: Ikke alle fatter dette ord, men bare de som det er gitt.
11А Он рече им: Не могу сви примити те речи до они којима је дано.
12For der er gildinger som er født slik av mors liv, og der er gildinger som er gildet av menneskene, og der er gildinger som har gildet sig selv for himlenes rikes skyld. Den som kan fatte dette ord, han fatte det!
12Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небеског. Ко може примити нека прими.
13Da bar de små barn til ham, forat han skulde legge sine hender på dem og bede; men disiplene truet dem.
13Тада приведоше к Њему децу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.
14Men Jesus sa: La de små barn være og hindre dem ikke fra å komme til mig! for himlenes rike hører sådanne til.
14А Исус рече: Оставите децу и не забрањујте им долазити к мени; јер је таквих царство небеско.
15Og han la sine hender på dem og drog derfra.
15И метнувши на њих руке отиде оданде.
16Og se, det kom en til ham og sa: Mester! hvad godt skal jeg gjøre for å få evig liv?
16И гле, неко приступивши рече Му: Учитељу благи! Какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?
17Men han sa til ham: Hvorfor spør du mig om det gode? Det er bare en som er god. Men vil du gå inn til livet, da hold budene!
17А Он рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповести.
18Han sa til ham: Hvilke? Jesus sa: Du skal ikke slå ihjel, du skal ikke drive hor, du skal ikke stjele, du skal ikke si falskt vidnesbyrd,
18Рече Му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не сведочиш лажно;
19hedre din far og din mor, og: du skal elske din næste som dig selv.
19Поштуј оца и матер; и љуби ближњег свог као самог себе.
20Den unge mann sa til ham: Alt dette har jeg holdt; hvad fattes mig ennu?
20Рече Му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?
21Jesus sa til ham: Vil du være fullkommen, da gå bort og selg det du eier, og gi det til de fattige, så skal du få en skatt i himmelen; kom så og følg mig!
21Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.
22Men da den unge mann hørte det, gikk han bedrøvet bort; for han var meget rik.
22А кад чу младић реч, отиде жалостан; јер беше врло богат.
23Og Jesus sa til sine disipler: Sannelig sier jeg eder: Det vil være vanskelig for en rik å komme inn i himlenes rike.
23А Исус рече ученицима својим: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.
24Atter sier jeg eder: Det er lettere for en kamel å gå gjennem et nåleøie enn for en rik å gå inn i Guds rike.
24И још вам кажем: Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.
25Men da disiplene hørte det, blev de meget forferdet og sa: Hvem kan da bli frelst?
25А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасити?
26Men Jesus så på dem og sa til dem: For mennesker er dette umulig, men for Gud er alt mulig.
26А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.
27Da svarte Peter ham: Se, vi har forlatt alt og fulgt dig; hvad skal da vi få?
27Тада одговори Петар и рече Му: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо; шта ће дакле бити нама?
28Da sa Jesus til dem: Sannelig sier jeg eder: I som har fulgt mig, I skal i gjenfødelsen, når Menneskesønnen sitter på sin herlighets trone, også sitte på tolv troner og dømme Israels tolv stammer.
28А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад седе Син човечији на престолу славе своје, сешћете и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израиљевих.
29Og hver den som har forlatt hus eller brødre eller søstre eller far eller mor eller barn eller akrer for mitt navns skyld? skal få mangefold igjen og arve evig liv.
29И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мог ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни.
30Men mange som er de første, skal bli de siste, og de siste de første.
30Али ће многи први бити последњи и последњи први.