¹Og Herren talte til Moses og sa:

¹Још рече Господ Мојсију говорећи:

²Gjør dig to trompeter av sølv; i drevet arbeid skal du gjøre dem. Og du skal bruke dem når menigheten skal kalles sammen, og når leirene skal bryte op.

²Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.

³Når der støtes i dem begge, da skal hele menigheten samle sig hos dig ved inngangen til sammenkomstens telt.

³Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.

⁴Støtes der bare i den ene, da skal høvdingene, overhodene for Israels tusener, samle sig hos dig.

⁴А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.

⁵Men når I blåser alarm, da skal de leire som ligger mot øst, bryte op.

⁵А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.

⁶Og når I blåser alarm annen gang, da skal de leire som ligger mot syd, bryte op. Alarm skal der blåses når de skal bryte op.

⁶А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.

⁷Men når menigheten skal kalles sammen, skal I støte i dem og ikke blåse alarm.

⁷А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.

⁸Arons sønner, prestene, er det som skal blåse i trompetene. Dette skal være en evig lov for eder, fra slekt til slekt.

⁸А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.

⁹Og når I drar i krig i eders land mot fiender som overfaller eder, da skal I blåse alarm med trompetene; og Herren eders Gud skal komme eder i hu, så I skal bli frelst fra eders fiender.

⁹И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

¹⁰Og på eders gledesdager og eders høitider og eders nymånedager skal I støte i trompetene når I ofrer eders brennoffer og eders takkoffer, og de skal minne om eder for eders Guds åsyn; jeg er Herren eders Gud.

¹⁰Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

¹¹Og det skjedde i det annet år i den annen måned, på den tyvende dag i måneden, da løftet skyen sig fra vidnesbyrdets tabernakel,

¹¹И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.

¹²og Israels barn brøt op og drog i dagsreiser fra Sinai ørken, og skyen lot sig ned i ørkenen Paran.

¹²И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

¹³Dette var første gang de brøt op, og det var efter Herrens ord ved Moses.

¹³Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.

¹⁴Først brøt Judas barns leir op med sitt banner, hær efter hær, og høvdingen for deres hær var Nahson, Amminadabs sønn.

¹⁴И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;

¹⁵Og høvding for Issakars stammes hær var Netanel, Suars sønn.

¹⁵А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;

¹⁶Og høvding for Sebulons stammes hær var Eliab, Helons sønn.

¹⁶А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

¹⁷Så blev tabernaklet tatt ned, og Gersons barn og Meraris barn, de som bar tabernaklet, brøt op.

¹⁷И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

¹⁸Så brøt Rubens leir op med sitt banner, hær efter hær, og høvdingen for deres hær var Elisur, Sede'urs sønn.

¹⁸Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,

¹⁹Og høvding for Simeons stammes hær var Selumiel, Surisaddais sønn.

¹⁹А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,

²⁰Og høvding for Gads stammes hær var Eljasaf, De'uels sønn.

²⁰А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.

²¹Så brøt kahatittene op, de som bar de høihellige ting; og før de kom frem, hadde de andre* reist tabernaklet. / {* 4MO 10, 17.}

²¹И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

²²Så brøt Efra'ims leir op med sitt banner, hær efter hær, og høvdingen for deres hær var Elisama, Ammihuds sønn.

²²Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,

²³Og høvding for Manasse stammes hær var Gamliel, Pedasurs sønn.

²³А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,

²⁴Og høvding for Benjamins stammes hær var Abidan, Gideonis sønn.

²⁴А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.

²⁵Så brøt Dans leir op med sitt banner, hær efter hær - de var hele togets baktropp, og høvdingen for deres hær var Akieser, Ammisaddais sønn.

²⁵Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,

²⁶Og høvding for Asers stammes hær var Pagiel, Okrans sønn.

²⁶А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,

²⁷Og høvding for Naftali stammes hær var Akira, Enans sønn.

²⁷А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.

²⁸Således var Israels barn fylket når de brøt op, hær for hær. Så brøt de op,

²⁸Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

²⁹og Moses sa til midianitten Hobab, Re'uels sønn, Moses' svoger: Vi bryter nu op til det sted hvorom Herren har sagt: Jeg vil gi eder det. Kom med oss! Så vil vi gjøre vel imot dig; for Herren har lovt Israel alt hvad godt er.

²⁹А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

³⁰Men han svarte: Jeg vil ikke gå med, jeg vil dra hjem til mitt land og min slekt.

³⁰А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

³¹Da sa Moses: Å nei, forlat oss ikke! Du vet jo best hvor vi kan leire oss i ørkenen, og du skal være vårt øie;

³¹А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

³²går du med oss, da vil vi la dig få godt av det gode som Herren gjør mot oss.

³²И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

³³Så drog de da fra Herrens berg tre dagsreiser frem; og Herrens pakts ark drog foran dem de tre dagsreiser for å søke et hvilested for dem.

³³И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.

³⁴Herrens sky var over dem om dagen når de brøt op fra leiren.

³⁴И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.

³⁵Og når arken brøt op, sa Moses: Reis dig, Herre, så dine fiender spredes, og de som hater dig, flyr for ditt åsyn!

³⁵И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.

³⁶Og når den hvilte, sa han: Kom tilbake, Herre, til Israels titusen tusener!

³⁶А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.