¹Mens Israel opholdt sig i Sittim, begynte folket å drive utukt med Moabs døtre.

¹И живљаше Израиљ у Ситиму, и народ стаде чинити прељубу са кћерима моавским.

²De innbød folket til offermåltidene for sine guder, og folket åt og tilbad deres guder;

²Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше, и клањаше се боговима њиховим.

³og Israel holdt sig til Ba'al-Peor. Da optendtes Herrens vrede mot Israel,

³И Израиљ приону уз Велфегора; и разгневи се Господ на Израиља.

⁴og Herren sa til Moses: Hent alle folkets høvdinger og la hine menn nagles til pelen under åpen himmel for Herren! Så skal Herrens brennende vrede avvendes fra Israel.

⁴И рече Господ Мојсију: Узми све кнезове народне, и обеси их Господу према сунцу, да се одврати гнев Господњи од Израиља.

⁵Og Moses sa til Israels dommere: Hver av eder skal slå ihjel dem av sine folk som har holdt sig til Ba'al-Peor!

⁵И рече Мојсије судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.

⁶Da kom en mann av Israels barn og førte en midianittisk kvinne inn blandt sine brødre for Moses' og hele Israels menighets øine mens de satt og gråt ved inngangen til sammenkomstens telt.

⁶И гле, један између синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијанку на очи Мојсију и на очи свему збору синова Израиљевих; а они заплакаше на вратима шатора од састанка.

⁷Da Pinehas, sønn av Eleasar og sønnesønn av Aron, presten, så det, trådte han frem av menigheten og tok et spyd i sin hånd

⁷А кад то виде Финес, син Елеазара сина Арона свештеника, уста исред збора и узе копље у руку;

⁸og gikk efter den israelittiske mann inn i koven og stakk spydet gjennem dem begge, både den israelittiske mann og kvinnen, så det gikk inn i hennes liv; da stanset sotten og vek fra Israels barn.

⁸И уђе за човеком Израиљцем у шатор, и прободе их обоје, човека Израиљца и ону жену, кроз трбух, и преста погибија међу синовима Израиљевим.

⁹Og de som døde i sotten, var fire og tyve tusen.

⁹И изгибе их од те погибије двадесет и четири хиљаде.

¹⁰Og Herren talte til Moses og sa:

¹⁰Тада рече Господ Мојсију говорећи:

¹¹Pinehas, sønn av Eleasar og sønnesønn av Aron, presten, har avvendt min vrede fra Israels barn, fordi han brente av min nidkjærhet iblandt dem, så jeg ikke gjorde ende på Israels barn i min nidkjærhet.

¹¹Финес, син Елеазара сина Арона свештеника одврати гнев мој од синова Израиљевих отворивши ревност за ме међу њима, да не бих истребио синове Израиљеве у ревности својој.

¹²Derfor skal du si: Se, jeg gjør min pakt med ham at det skal gå ham vel;

¹²Зато му кажи: Ево дајем му свој завет мирни.

¹³med ham og hans efterkommere gjør jeg en pakt at de skal ha et evig prestedømme, fordi han var nidkjær for sin Gud og gjorde soning for Israels barn.

¹³И имаће он и семе његово након њега завет свештенства вечног, јер ревнова за Бога свог и очисти синове Израиљеве.

¹⁴Men navnet på den drepte israelittiske mann, han som blev drept sammen med den midianittiske kvinne, var Simri, sønn av Salu, høvding for en familie blandt simeonittene;

¹⁴А човеку Израиљцу убијеном, који би убијен с Мадијанком, беше име Замрије, син Салманов, кнез од дома оца свог од племена Симеуновог.

¹⁵og den drepte midianittiske kvinnes navn var Kosbi, datter av Sur; han var høvding for en stammefamilie blandt midianittene.

¹⁵А убијеној жени Мадијани беше име Хазвија, кћи Сура кнеза народног у дому оца свог међу Мадијанима.

¹⁶Og Herren talte til Moses og sa:

¹⁶И рече Господ Мојсију говорећи:

¹⁷Angrip midianittene og slå dem!

¹⁷Завојштите на Мадијане, и бијте их;

¹⁸For de angrep eder med de svikefulle råd som de brukte mot eder, da det hendte dette med Peor og med Kosbi, deres søster, den midianittiske fyrstes datter, hun som blev drept dengang sotten kom over eder for Peors skyld.

¹⁸Јер они завојштише на вас преварама својим, и претворише вас Велфегором и Хазвијом кћерју кнеза мадијанског, сестром својом, која би убијена у дан погибије која дође с Фегора.