1Og Herren talte til Moses på Moabs ødemarker ved Jordan, midt imot Jeriko, og sa:
1Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
2Byd Israels barn at de skal gi levittene byer av sin arveeiendom til å bo i; dessuten skal I gi levittene jorder rundt omkring disse byer.
2Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
3De skal ha byene til å bo i, og jordene som hører til, skal være til beite for deres kløvdyr og for deres fe og for alle deres andre dyr.
3Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
4Og jordene omkring byene, som I skal gi levittene, skal strekke sig fra bymuren tusen alen utefter rundt omkring.
4А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
5Utenfor byen skal I måle to tusen alen på østsiden og to tusen alen på sydsiden og to tusen alen på vestsiden og to tusen alen på nordsiden, og byen skal være i midten; dette skal være jordene til deres byer.
5Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
6De byer I skal gi levittene, skal være de seks tilfluktsstæder som I skal gi, forat manndrapere kan fly dit, og foruten dem skal I gi to og firti byer.
6А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
7I alt skal I gi levittene åtte og firti byer med tilhørende jorder.
7Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
8Og av de byer som I skal gi av Israels barns eiendom, skal I ta flere av de store stammer og færre av de mindre; enhver av dem skal gi levittene byer efter som de har fått land til.
8А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
9Og Herren talte til Moses og sa:
9Још рече Господ Мојсију говорећи:
10Tal til Israels barn og si til dem: Når I er gått over Jordan inn i Kana'ans land,
10Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
11da skal I velge ut nogen byer som skal være tilfluktsstæder for eder, forat en manndraper som av vanvare slår nogen ihjel, kan fly dit.
11Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
12Disse byer skal I ha til tilfluktsstæder for manndraperen når han flykter for blodhevneren, forat han ikke skal dø før han har stått til doms for menigheten.
12И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
13Og de av eders byer som I skal gi til tilfluktsstæder, skal være seks i tallet.
13И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
14De tre byer skal I gi på hin side* Jordan, og de tre andre byer skal I gi i Kana'ans land; de skal være tilfluktsstæder. / {* østenfor.}
14Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
15Både for Israels barn og for de fremmede og innflyttede som bor iblandt dem, skal disse seks byer være tilfluktsstæder, så hver den som av vanvare slår nogen ihjel, kan fly dit.
15Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
16Den som slår nogen med et jernredskap så han dør, han er en manndraper, og manndraperen skal late livet.
16Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
17Og den som tar en sten i sin hånd stor nok til å drepe en med og slår nogen med den så han dør, han er en manndraper, og manndraperen skal late livet.
17И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
18Eller om en har et redskap av tre i sin hånd, som han kan drepe folk med, og slår nogen med det så han dør, da er han en manndraper, og manndraperen skal late livet.
18Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
19Blodhevneren kan drepe manndraperen; når han treffer på ham, kan han drepe ham.
19Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
20Dersom en støter til nogen av hat eller kaster noget på ham med vilje så han dør,
20Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
21eller av fiendskap slår ham med sin hånd så han dør, da skal den som slo, late livet; han er en manndraper, og blodhevneren kan drepe manndraperen når han treffer på ham.
21Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
22Men dersom en støter til nogen av vanvare, uten fiendskap, eller kaster en eller annen ting på ham uten å ville noget ondt,
22Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
23eller uten å se ham rammer ham med en sten stor nok til å drepe en med, så han dør, men drapsmannen ikke er hans fiende og ikke vil ham noget ondt,
23Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
24da skal menigheten dømme mellem drapsmannen og blodhevneren efter disse lover.
24Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
25Og menigheten skal verge manndraperen mot blodhevneren og la ham vende tilbake til den tilfluktsstad som han var flyktet til; og der skal han bli til ypperstepresten - han som er salvet med den hellige olje - er død.
25И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
26Men dersom manndraperen kommer utenfor den tilfluktsstads enemerker som han er flyktet til,
26Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
27og blodhevneren treffer ham utenfor hans tilfluktsstads enemerker og dreper manndraperen, så har han ingen blodskyld på sig.
27И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
28For manndraperen skal bli i sin tilfluktsstad til ypperstepresten er død; men efter yppersteprestens død kan han vende tilbake til den bygd hvor han har sin eiendom.
28Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
29Dette skal være en rettsordning for eder fra slekt til slekt hvor I så bor.
29Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
30Om en slår nogen ihjel, skal manndraperen efter vidners utsagn lide døden; men ett vidne er ikke nok til at nogen dømmes til døden.
30Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
31I skal ikke ta imot løsepenger for en manndrapers liv når han er skyldig til døden; han skal late livet.
31Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
32Og I skal ikke ta imot løsepenger for en som er flyktet til en tilfluktsstad, så han kan vende tilbake og bo et sted i landet før presten er død.
32Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
33I skal ikke vanhellige det land I bor i; for blod vanhelliger landet, og landet kan ikke få soning for det blod som utøses der, uten ved dens blod som utøser det.
33Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
34Du skal ikke gjøre det land I bor i, urent, det land i hvis midte jeg bor; for jeg er Herren, som bor midt iblandt Israels barn.
34Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.