1Til sangmesteren; av David; en salme. Min lovsangs Gud, ti ikke!
1Боже, славо моја, немој ћутати,
2For ugudelighets munn og falskhets munn har de oplatt imot mig, de har talt med mig med løgnens tunge.
2Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3Og med hatets ord har de omgitt mig og stridt imot mig uten årsak.
3Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4Til lønn for min kjærlighet stod de mig imot, enda jeg er bare bønn.
4За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5Og de la ondt på mig til lønn for godt og hat til lønn for min kjærlighet.
5Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6Sett en ugudelig over ham, og la en anklager stå ved hans høire hånd!
6Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7Når han dømmes, da la ham gå ut som skyldig, og la hans bønn bli til synd!
7Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8La hans dager bli få, la en annen få hans embede!
8Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9La hans barn bli farløse og hans hustru enke,
9Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10og la hans barn flakke omkring og tigge, og la dem gå som tiggere fra sine ødelagte hjem!
10Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11La ågerkaren kaste garn ut efter alt det han har, og fremmede røve frukten av hans arbeid!
11Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12La ham ikke finne nogen som bevarer miskunnhet imot ham og la ingen forbarme sig over hans farløse barn!
12Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13La hans fremtid bli avskåret, deres navn bli utslettet i det annet ættledd!
13Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14Hans fedres misgjerning bli ihukommet hos Herren, og hans mors synd bli ikke utslettet!
14Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15De være alltid for Herrens øine, og han utrydde deres minne av jorden,
15Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16fordi han ikke kom i hu å gjøre barmhjertighet, men forfulgte en mann som var fattig og elendig og bedrøvet i hjertet, og vilde drepe ham.
16Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17Han elsket forbannelse, og den kom over ham; han hadde ikke lyst til velsignelse, og den blev langt borte fra ham;
17Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18han klædde sig i forbannelse som sin klædning, og den trengte som vann inn i hans liv og som olje i hans ben.
18Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19La den være ham som et klædebon som han dekker sig med, og som et belte som han alltid omgjorder sig med!
19Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20Dette være mine motstanderes lønn fra Herren, og deres som taler ondt imot min sjel!
20Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21Og du, Herre, Herre, gjør vel imot mig for ditt navns skyld! Fordi din miskunnhet er god, så redde du mig!
21А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22For jeg er elendig og fattig, og mitt hjerte er gjennemboret i mitt indre.
22Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23Som en skygge, når den heller, farer jeg avsted; jeg blir jaget bort som en gresshoppe.
23Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24Mine knær vakler av faste, og mitt kjød svinner og er uten fedme.
24Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25Og jeg er blitt til spott for dem; de ser mig og ryster på hodet.
25Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26Hjelp mig, Herre min Gud, frels mig efter din miskunnhet,
26Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27så de må kjenne at dette er din hånd, at du, Herre, har gjort det!
27Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28De forbanner, men du velsigner; de reiser sig og blir til skamme, men din tjener gleder sig.
28Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29Mine motstandere skal klæ sig i vanære og svøpe sig i sin skam som i en kappe.
29Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30Jeg vil storlig prise Herren med min munn, og midt iblandt mange vil jeg love ham;
30Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31for han står ved den fattiges høire hånd for å frelse ham fra dem som dømmer hans sjel.
31Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.