¹En sang, en salme av David.

¹Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

²Mitt hjerte er rolig, Gud! Jeg vil synge og lovprise, ja, det skal min ære*. / {* d.e. sjel.}

²Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

³Våkn op, harpe og citar! Jeg vil vekke morgenrøden.

³Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

⁴Jeg vil prise dig blandt folkene, Herre, og lovsynge dig blandt folkeslagene.

⁴Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

⁵For stor over himmelen er din miskunnhet, og inntil skyene din trofasthet.

⁵Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

⁶Vis dig høi over himmelen, Gud, og din ære over all jorden!

⁶Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

⁷Forat de du elsker, må bli frelst, så hjelp med din høire hånd og bønnhør oss!

⁷Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

⁸Gud har talt i sin hellighet. Jeg vil fryde mig; jeg vil utskifte Sikem og opmåle Sukkots dal.

⁸Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

⁹Mig hører Gilead til, mig hører Manasse til, og Efra'im er vern for mitt hode, Juda er min herskerstav.

⁹Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

¹⁰Moab er mitt vaskefat, på Edom kaster jeg min sko, over Filisterland jubler jeg.

¹⁰Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

¹¹Hvem vil føre mig til den faste by? Hvem leder mig inn til Edom?

¹¹Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

¹²Mon ikke du, Gud, som forkastet oss og ikke drog ut med våre hærer, Gud?

¹²Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

¹³Gi oss hjelp mot fienden, for menneskehjelp er tomhet!

¹³Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.

¹⁴Ved Gud skal vi gjøre storverk, og han skal trede ned våre fiender.