1En sang ved festreisene; av David. Jeg gleder mig ved dem som sier til mig: Vi vil gå til Herrens hus.
1Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!
2Våre føtter står i dine porter, Jerusalem!
2Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!
3Jerusalem, du velbyggede, lik en by som er tett sammenføiet,
3Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.
4hvor stammene drar op, Herrens stammer, efter en lov for Israel, for å prise Herrens navn!
4Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.
5For der er stoler satt til dom, stoler for Davids hus.
5Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.
6Bed om fred for Jerusalem! La det gå dem vel som elsker dig!
6Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!
7Der være fred innen din voll, ro i dine saler!
7Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!
8For mine brødres og mine venners skyld vil jeg si: Fred være i dig!
8Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!
9For Herrens, vår Guds huses skyld vil jeg søke ditt beste.
9Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.