1Halleluja! Lov Herrens navn, lov, I Herrens tjenere,
1Хвалите име Господње, хвалите, слуге Господње,
2I som står i Herrens hus, i forgårdene til vår Guds hus!
2Који стојите у дому Господњем; у дворима дома Бога нашег.
3Lov Herren! for Herren er god, lovsyng hans navn! for det er liflig.
3Хвалите Господа, јер је добар Господ; појте имену Његовом, јер је слатко.
4For Herren har utvalgt sig Jakob, Israel til sin eiendom.
4Јер Јакова изабра себи Господ, Израиља за достојање своје.
5Jeg vet at Herren er stor, og vår Herre større enn alle guder.
5Јер познах да је велик Господ, и Господ наш сврх свих богова.
6Herren gjør alt det han vil, i himmelen og på jorden, i havene og alle dyp,
6Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.
7han som lar regnskyer stige op fra jordens ende, gjør lyn til regn, fører vind ut av sine forrådshus,
7Изводи облаке од краја земље, муње чини усред дажда, изводи ветар из стаја његових.
8han som slo de førstefødte i Egypten, både mennesker og fe.
8Он поби првенце у Мисиру од човека до живинчета.
9som sendte tegn og under midt i dig, Egypten, mot Farao og mot alle hans tjenere,
9Показа знаке и чудеса усред тебе, Мисире, на Фараону и на свим слугама његовим.
10han som slo mange hedningefolk og drepte mektige konger,
10Поби народе велике, и изгуби цареве јаке:
11Sihon, amorittenes konge, og Og, Basans konge, og alle Kana'ans kongeriker,
11Сиона, цара аморејског и Ога, цара васанског, и сва царства хананска;
12og gav deres land til arv, gav Israel, sitt folk, det til arv.
12И даде земљу њихову у достојање, у достојање Израиљу, народу свом.
13Herre, ditt navn blir til evig tid, Herre, ditt minne fra slekt til slekt.
13Господе! Име је Твоје вечно; Господе! Спомен је Твој од колена до колена.
14For Herren skal dømme sitt folk, og han skal miskunne sig over sine tjenere.
14Јер ће судити Господ народу свом, и на слуге своје смиловаће се.
15Hedningenes avguder er sølv og gull, et verk av menneskers hender.
15Идоли су незнабожачки сребро и злато, дело руку човечијих;
16De har munn, men taler ikke; de har øine, men ser ikke;
16Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
17de har ører, men hører ikke, og det er ikke nogen ånde i deres munn.
17Уши имају, а не чују; нити има дихања у устима њиховим.
18Som de selv er, blir de som gjør dem, hver den som setter sin lit til dem.
18Какви су они онакви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
19Israels hus, lov Herren! Arons hus, lov Herren!
19Доме Израиљев, благосиљај Господа; доме Аронов, благосиљај Господа;
20Levis hus, lov Herren! I som frykter Herren, lov Herren!
20Доме Левијев, благосиљај Господа; који се бојите Господа, благосиљајте Господа.
21Lovet være Herren fra Sion, han som bor i Jerusalem! Halleluja!
21Благословен Господ на Сиону, који живи у Јерусалиму! Алилуја!