1Lov Herren! For det er godt å lovsynge vår Gud, det er liflig, lovsang sømmer sig.
1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2Herren bygger Jerusalem, de bortdrevne av Israel samler han.
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3Han helbreder dem som har et sønderknust hjerte, og forbinder deres smertefulle sår.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4Han fastsetter stjernenes tall, han gir dem alle navn.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5Vår Herre er stor og rik på kraft; på hans forstand er det intet mål.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6Herren holder de saktmodige oppe, bøier de ugudelige ned til jorden.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7Svar Herren med takksigelse, lovsyng vår Gud til citar,
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8ham som dekker himmelen med skyer, som lager regn for jorden, som lar gress spire frem på fjellene!
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9Han gir feet dets føde, ravneungene som roper.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10Han har ikke lyst til hestens styrke, han har ikke behag i mannens ben.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11Herren har behag i dem som frykter ham, som venter på hans miskunnhet.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12Pris Herren, Jerusalem, lov din Gud, Sion!
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13For han har gjort dine portstenger faste, han har velsignet dine barn i dig.
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14Han er den som gir dine grenser fred, metter dig med den beste hvete.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15Han er den som sender sin tale til jorden; såre hastig løper hans ord.
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16Han er den som gir sne som ull, strør ut rim som aske.
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17Han kaster sin is ut som småstykker; hvem kan stå for hans kulde?
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18Han sender sitt ord og smelter dem; han lar sin vind blåse, da rinner vannene.
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19Han kunngjorde Jakob sitt ord, Israel sine bud og sine lover;
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20så har han ikke gjort mot noget hedningefolk, og lover* kjenner de ikke. Halleluja! / {* d.e. Guds lover.}
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!