1Til sangmesteren; en salme av David.
1Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.
2Himlene forteller Guds ære, og hvelvingen forkynner hans henders gjerning.
2Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.
3Den ene dag lar sin tale utstrømme til den annen, og den ene natt forkynner den annen sin kunnskap.
3Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.
4Der er ei tale, der er ei ord, ei høres deres* røst. / {* himlenes.}
4По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;
5Over all jorden utgår deres målesnor*, og til jorderikes ende deres ord; for solen har han satt et telt på dem. / {* hele jorden er deres forkynnelses område.}
5И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
6Og den er som en brudgom som går ut av sitt brudekammer; den gleder sig som en helt til å løpe sin bane.
6Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.
7Fra himmelens ende er dens utgang, og dens omløp inntil dens ende, og intet er skjult for dens hete.
7Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.
8Herrens lov er fullkommen, den vederkveger sjelen; Herrens vidnesbyrd er trofast, det gjør den enfoldige vis;
8Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.
9Herrens befalinger er rette, de gleder hjertet; Herrens bud er rent, det oplyser øinene;
9Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.
10Herrens frykt er ren, den står fast evindelig; Herrens lover er sannhet, de er rettferdige alle tilsammen.
10Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.
11De er kosteligere enn gull, ja fint gull i mengde, og søtere enn honning, ja honning som drypper av kakene.
11И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.
12Også din tjener blir påminnet ved dem; den som holder dem, har stor lønn.
12Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;
13Hvem merker hvor ofte han feiler? Forlat mig mine lønnlige synder!
13И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.
14Bevar også din tjener fra skammelige synder, la dem ei herske over mig! Så blir jeg ulastelig og uten skyld for store overtredelser.
14Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!
15La min munns ord og mitt hjertes tanke være til velbehag for ditt åsyn, Herre, min klippe og min gjenløser!