1Til sangmesteren; av Herrens tjener David, som talte denne sangs ord til Herren den dag da Herren hadde utfridd ham av alle hans fienders hånd og av Sauls hånd.
1Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2Og han sa: Herre, jeg har dig hjertelig kjær, min styrke!
2Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3Herren er min klippe og min festning og min frelser; min Gud er min klippe, som jeg setter min lit til, mitt skjold og min frelses horn, min borg.
3Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4Jeg påkaller den Høilovede, Herren, og blir frelst fra mine fiender.
4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
5Dødens rep omspente mig, og fordervelsens strømmer forferdet mig.
5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.
6Dødsrikets rep omgav mig, dødens snarer overfalt mig.
6У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7I min trengsel påkalte jeg Herren, og jeg ropte til min Gud; han hørte fra sitt tempel min røst, og mitt skrik kom for ham, til hans ører.
7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8Da rystet og bevet jorden, og fjellenes grunnvoller skalv, og de rystet, for hans vrede var optendt.
8Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9Det steg røk op av hans nese, og fortærende ild fra hans munn; glør brente ut av ham.
9Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10Og han bøide himmelen og steg ned, og det var mørke under hans føtter.
10Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11Og han fór på kjeruber og fløi, og han fór hastig frem på vindens vinger.
11Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12Han gjorde mørke til sitt dekke, rundt omkring sig til sitt skjul, mørke vann, tykke skyer.
12Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13Frem av glansen foran ham fór hans skyer frem, hagl og gloende kull.
13Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14Og Herren tordnet i himmelen, den Høieste lot sin røst høre, hagl og gloende kull.
14Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15Og han utsendte sine piler og spredte dem* omkring - lyn i mengde og forvirret dem. / {* fiendene.}
15И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16Da kom vannenes strømmer til syne, og jordens grunnvoller blev avdekket ved din trusel, Herre, for din neses åndepust.
16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17Han rakte sin hånd ut fra det høie, han grep mig; han drog mig op av store vann.
17Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18Han fridde mig ut fra min sterke fiende og fra mine avindsmenn; for de var mig for mektige.
18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19De overfalt mig på min motgangs dag; men Herren blev min støtte.
19Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20Og han førte mig ut i fritt rum; han frelste mig, for han hadde behag i mig.
20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, han betalte mig efter mine henders renhet.
21Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22For jeg tok vare på Herrens veier og vek ikke i ondskap fra min Gud.
22Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23For alle hans lover hadde jeg for øie, og hans bud lot jeg ikke vike fra mig.
23Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24Og jeg var ulastelig for ham og voktet mig vel for min synd.
24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25Og Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, efter mine henders renhet for hans øine.
25Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26Mot den fromme viser du dig from, mot den rettvise mann viser du dig rettvis,
26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27mot den rene viser du dig ren, mot den forvendte viser du dig vrang.
27Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28For du frelser elendige folk, og du fornedrer høie øine.
28Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29For du lar min lampe skinne; Herren min Gud opklarer mitt mørke.
29С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30For ved dig stormer jeg løs på fiendeskarer, og ved min Gud springer jeg over murer.
30Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31Gud, hans vei er fullkommen; Herrens ord er rent, han er et skjold for alle dem som setter sin lit til ham.
31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32For hvem er Gud foruten Herren, og hvem er en klippe, uten vår Gud?
32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33Den Gud som omgjorder mig med kraft og gjør min vei fri for støt,
33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34som gir mig føtter likesom hindene og stiller mig på mine høider,
34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35som oplærer mine hender til krig, så mine armer spenner kobberbuen.
35Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36Og du gir mig din frelse til skjold, og din høire hånd støtter mig, og din mildhet gjør mig stor.
36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37Du gjør rummet vidt for mine skritt under mig, og mine ankler vakler ikke.
37Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38Jeg forfølger mine fiender og når dem, og jeg vender ikke tilbake før jeg har gjort ende på dem.
38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39Jeg knuser dem, så de ikke makter å reise sig; de faller under mine føtter.
39Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40Og du omgjorder mig med kraft til krig, du bøier mine motstandere under mig.
40Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Og mine fiender lar du vende mig ryggen, og mine avindsmenn utrydder jeg.
41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42De roper, men der er ingen frelser - til Herren, men han svarer dem ikke.
42Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43Og jeg knuser dem som støv for vinden, jeg tømmer dem ut som søle på gatene.
43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44Du redder mig fra folkekamper, du setter mig til hode for hedninger; folkeferd som jeg ikke kjenmer, tjener mig.
44По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45Bare de hører om mig, blir de mig lydige; fremmede kryper for mig.
45Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46Fremmede visner bort og går bevende ut av sine borger.
46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47Herren lever, og priset er min klippe, og ophøiet er min frelses Gud,
47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48den Gud som gir mig hevn og legger folkeferd under mig,
48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49som frir mig ut fra mine fiender; ja, over mine motstandere ophøier du mig, fra voldsmannen redder du mig.
49Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50Derfor vil jeg prise dig iblandt hedningene, Herre, og lovsynge ditt navn.
50Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
51Han gjør frelsen stor for sin konge, han gjør miskunnhet mot sin salvede, mot David og mot hans ætt til evig tid.