1En bønn av David. Hør, Herre, på rettferdighet, merk på mitt klagerop, vend øret til min bønn fra leber uten svik!
1Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2La min rett gå ut fra ditt åsyn, dine øine skue hvad rett er!
2Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3Du har prøvd mitt hjerte, gjestet det om natten, du har ransaket mig, du fant intet; min munn viker ikke av fra mine tanker.
3Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4Mot menneskenes gjerninger har jeg efter dine lebers ord tatt mig i vare for voldsmannens stier.
4Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5Mine skritt holdt fast ved dine fotspor, mine trin vaklet ikke.
5Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6Jeg roper til dig, for du svarer mig, Gud! Bøi ditt øre til mig, hør mitt ord!
6Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7Vis din miskunnhet i underfulle gjerninger, du som med din høire hånd frelser dem som flyr til dig, fra deres motstandere!
7Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8Vokt mig som din øiesten, skjul under dine vingers skygge
8Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9for de ugudelige, som ødelegger mig, mine dødsfiender, som omringer mig!
9Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10Sitt fete hjerte lukker de til, med sin munn taler de overmodig.
10Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11Hvor vi går, kringsetter de mig nu; sine øine retter de på å felle mig til jorden.
11Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12Han er lik en løve som stunder efter å sønderrive, og en ung løve som ligger på lønnlige steder.
12Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13Reis dig, Herre, tred ham i møte, slå ham ned, frels min sjel fra den ugudelige med ditt sverd,
13Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14fra menneskene med din hånd, Herre, fra denne verdens mennesker, som har sin del i livet, og hvis buk du fyller med dine skatter, som er rike på sønner og efterlater sin overflod til sine barn.
14Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15Jeg skal i rettferdighet skue ditt åsyn, jeg skal, når jeg våkner, mettes ved din skikkelse.
15А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.