1En gyllen sang av David. Bevar mig, Gud! for jeg tar min tilflukt til dig.
1Чувај ме, Боже; јер се у Те уздам.
2Jeg sier til Herren: Du er min Herre; jeg har intet gode utenfor dig -
2Рекох Господу: Ти си Господ мој, немам добра осим Тебе.
3idet jeg holder mig til de hellige som er i landet, og de herlige i hvem jeg har all min lyst.
3У светима који су на земљи и у великима сва је утеха моја.
4Mange sorger skal de ha som kjøper sig andre*; jeg vil ikke utgyde deres** drikkoffere av blod og ikke ta deres navn på mine leber***. / {* d.e. andre guder.} / {** d.e. avgudenes.} / {*** 2MO 23, 13.}
4Нека други умножавају идоле своје, нека трче к туђима; ја им нећу лити крваве наливе, нити ћу метнути имена њихова у уста своја.
5Herren er min tilfalne del og mitt beger; du gjør min lodd herlig.
5Господ је мој део наследства и чаше; Ти подижеш достојање моје.
6En lodd er tilfalt mig som er liflig, og en arv som behager mig.
6Уже ми је захватило прекрасна места, и део ми је мој мио.
7Jeg vil love Herren, som gav mig råd; også om nettene minner mine nyrer mig om det.
7Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени.
8Jeg setter alltid Herren for mig; for han er ved min høire hånd, jeg skal ikke rokkes.
8Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.
9Derfor gleder mitt hjerte sig, og min ære* fryder sig; også mitt kjød skal bo i trygghet. / {* d.e. sjel.}
9Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;
10For du skal ikke overlate min sjel til dødsriket, du skal ikke la din hellige se forråtnelse.
10Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост.
11Du skal kunngjøre mig livets vei; gledes fylde er for ditt åsyn, livsalighet ved din høire hånd evindelig.
11Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.