1En salme av David, da han flydde for Absalom, sin sønn.
1Господе! Како је много непријатеља мојих! Многи устају на ме.
2Herre, hvor mange mine fiender er! Mange reiser sig imot mig.
2Многи говоре за душу моју: Нема му помоћи од Бога.
3Mange sier til min sjel: Det er ingen frelse for ham hos Gud. Sela*. / {* et musikalsk uttrykk.}
3Али Ти си, Господе, штит који ме заклања, слава моја; Ти подижеш главу моју.
4Men du, Herre, er et skjold omkring mig, min ære og den som opløfter mitt hode!
4Гласом својим вичем ка Господу, и чује ме са свете горе своје.
5Høit ropte jeg til Herren, og han svarte mig fra sitt hellige berg. Sela.
5Ја лежем, спавам и устајем, јер ме Господ чува.
6Jeg la mig og sov inn, jeg våknet; for Herren støtter mig.
6Не бојим се много хиљада народа што са свих страна наваљује на ме.
7Jeg frykter ikke for titusener av folk, som har lagt sig mot mig rundt omkring.
7Устани, Господе! Помози ми, Боже мој! Јер Ти удараш по образу све непријатеље моје; разбијаш зубе безбожницима.
8Reis dig, Herre, frels mig, min Gud! For du har slått alle mine fiender på kinnbenet, du har sønderbrutt de ugudeliges tenner.
8Од Господа је спасење; нека буде на народу Твом благослов Твој!
9Herren hører frelsen til; over ditt folk være din velsignelse! Sela.