1Til sangmesteren; av Korahs barn; efter Alamot*; en sang. / {* sannsynligvis en toneart, 1KR 15, 20.}
1Бог нам је уточиште и сила, помоћник, који се у невољама брзо налази.
2Gud er vår tilflukt og vår styrke, en hjelp i trengsler, funnet såre stor.
2Зато се нећемо бојати, да би се земља поместила, и горе се превалиле у срце морима.
3Derfor frykter vi ikke, om jorden omskiftes, og om fjell rokkes i havets hjerte,
3Нека бучи и кипи вода њихова, нек се планине тресу од вала њихових;
4om dets bølger bruser og skummer, og fjell bever ved dets overmot. Sela.
4Потоци веселе град Божји, свети стан Вишњег.
5En strøm - dens bekker gleder Guds stad, den Høiestes hellige bolig.
5Бог је усред њега, неће се поместити, Бог му помаже од зоре.
6Gud er midt i den, den skal ikke rokkes; Gud hjelper den når morgenen bryter frem.
6Узбучаше народи, задрмаше се царства; али Он пусти глас свој и земља се растапаше.
7Folkeferd bruste, riker blev rokket; han lot sin røst høre, jorden smeltet.
7Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.
8Herren, hærskarenes Gud, er med oss; Jakobs Gud er vår faste borg. Sela.
8Ходите и видите дела Господа, који учини чудеса на земљи,
9Kom, se Herrens gjerninger, som har gjort ødeleggelse på jorden!
9Прекиде ратове до краја земље, лук преби, копље сломи, и кола сажеже огњем.
10Han gjør ende på krigene over hele jorden, bryter buen sønder og hugger spydet av; vognene brenner han op med ild.
10Утолите и познајте да сам ја Бог; ја сам узвишен по народима, узвишен на земљи.
11Hold op og kjenn at jeg er Gud! Jeg er ophøiet iblandt folkene, ophøiet på jorden.
11Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев.
12Herren, hærskarenes Gud, er med oss; Jakobs Gud er vår faste borg. Sela.