1Til sangmesteren; en læresalme av David,
1Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.
2da edomitten Doeg kom og gav Saul til kjenne og sa til ham: David er kommet i Akimeleks hus.
2Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!
3Hvorfor roser du dig av ondskap, du veldige? Guds miskunnhet varer hele dagen.
3Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.
4På undergang tenker din tunge, lik en hvesset rakekniv, du som legger op listige råd!
4Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.
5Du elsker ondt istedenfor godt, løgn istedenfor å tale hvad rett er. Sela.
5Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.
6Du elsker hvert ord som volder ødeleggelse, du svikaktige tunge!
6Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:
7Gud skal da også bryte dig ned for evig tid; han skal gripe dig og rive dig ut av teltet og rykke dig op av de levendes land. Sela.
7Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.
8Og de rettferdige skal se det og frykte, og de skal le av ham og si:
8А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.
9Se, der er den mann som ikke holdt Gud for sitt sterke vern, men satte sin lit til sin store rikdom, satte sin styrke i sin ondskap.
9Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.
10Men jeg er som et grønt oljetre i Guds hus, jeg setter min lit til Guds miskunnhet evindelig og alltid.
11Jeg vil prise dig evindelig, fordi du har gjort det, og jeg vil bie efter ditt navn, fordi det er godt, for dine frommes åsyn.