¹Til sangmesteren; efter "Den målløse due på de fjerne steder"*; av David; en gyllen sang da filistrene grep ham i Gat**. / {* kanskje melodien.} / {** 1SA 21, 10 fg.}

¹Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.

²Vær mig nådig, Gud! for mennesker vil opsluke mig; hele dagen trenger de mig med krig.

²Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

³Mine fiender søker å opsluke mig hele dagen; for mange er de som strider mot mig i overmot.

³Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.

⁴På den dag jeg frykter, setter jeg min lit til dig.

⁴Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?

⁵Ved Gud priser jeg hans ord; til Gud setter jeg min lit, jeg frykter ikke; hvad skulde kjød kunne gjøre mig?

⁵Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.

⁶Hele dagen forvender de mine ord; alle deres tanker er mig imot til det onde.

⁶Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.

⁷De slår sig sammen, de lurer, de tar vare på mine trin, fordi de står mig efter livet.

⁷Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.

⁸Skulde de undslippe tross sin ondskap? Støt folkeslag ned i vrede, Gud!

⁸У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.

⁹Hvor ofte jeg har flyktet, det har du tellet; mine tårer er gjemt i din flaske; står de ikke i din bok?

⁹Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.

¹⁰Da skal mine fiender vende tilbake, på den dag jeg roper; dette vet jeg at Gud er med mig.

¹⁰Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.

¹¹Ved Gud priser jeg ordet; ved Herren priser jeg ordet.

¹¹У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?

¹²Til Gud setter jeg min lit, jeg frykter ikke; hvad skulde et menneske kunne gjøre mig?

¹²Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;

¹³På mig, Gud, hviler løfter til dig; jeg vil betale dig med takksigelser.

¹³Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

¹⁴For du har fridd min sjel fra døden, ja mine føtter fra fall, så jeg kan vandre for Guds åsyn i de levendes lys.