1Til sangmesteren, med strengelek; efter Sjeminit*; en salme av David. / {* kanskje en viss toneart, 1KR 15, 21.}
1Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити.
2Herre, straff mig ikke i din vrede og tukt mig ikke i din harme!
2Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале,
3Vær mig nådig, Herre! for jeg er bortvisnet. Helbred mig, Herre! for mine ben er forferdet,
3И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш.
4og min sjel er såre forferdet; og du, Herre, hvor lenge?
4Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје.
5Vend om, Herre, utfri min sjel, frels mig for din miskunnhets skyld!
5Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити?
6For i døden kommer ingen dig i hu; hvem vil prise dig i dødsriket?
6Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју.
7Jeg er trett av mine sukk, jeg gjennembløter min seng hver natt; med mine tårer væter jeg mitt leie.
7Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих.
8Borttæret av sorg er mitt øie; det er eldet for alle mine fienders skyld.
8Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој.
9Vik fra mig, alle I som gjør urett! For Herren har hørt min gråts røst,
9Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими.
10Herren har hørt min inderlige begjæring, Herren tar imot min bønn.
10Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах.
11Alle mine fiender skal bli til skamme og såre forferdet; de skal vike tilbake, bli til skamme i et øieblikk.