Norwegian

Serbian: Cyrillic

Psalms

66

1Til sangmesteren; en sang, en salme. Rop med fryd for Gud, all jorden!
1Покликни Богу, сва земљо!
2Syng ut hans navns ære, gi ham ære til hans pris!
2Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3Si til Gud: Hvor forferdelige er dine gjerninger! For din store makts skyld skal dine fiender hykle for dig.
3Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4All jorden skal tilbede dig og lovsynge dig, de skal lovsynge ditt navn. Sela.
4Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5Kom og se Guds gjerninger! Han er forferdelig i gjerning mot menneskenes barn.
5Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6Han gjorde havet om til tørt land, gjennem strømmen gikk de til fots; der gledet vi oss i ham.
6Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7Han hersker med sitt velde evindelig, hans øine gir akt på hedningene; de gjenstridige må ikke ophøie sig. Sela.
7Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8I folkeslag, lov vår Gud og forkynn hans pris med høi røst,
8Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9han som holdt vår sjel i live og ikke lot vår fot vakle!
9Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10For du prøvde oss, Gud, du renset oss, likesom de renser sølv.
10Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11Du førte oss inn i et garn, du la en trykkende byrde på våre lender.
11Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12Du lot mennesker fare frem over vårt hode; vi kom i ild og i vann. Men du førte oss ut til vederkvegelse.
12Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13Jeg vil gå inn i ditt hus med brennoffer, jeg vil gi dig det jeg har lovt,
13Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14det som gikk over mine leber, og som min munn talte i min nød.
14Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15Jeg vil ofre dig brennoffere av fett kveg med duft av værer; jeg vil ofre okser tillikemed bukker. Sela.
15Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16Kom, hør, alle I som frykter Gud; jeg vil fortelle hvad han har gjort mot min sjel.
16Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17Til ham ropte jeg med min munn, og lovsang var under min tunge.
17К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18Hadde jeg urett for øie i mitt hjerte, så vilde Herren ikke høre.
18Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19Men Gud har hørt, han har aktet på mitt bønnerop.
19Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20Lovet være Gud, som ikke avviste min bønn og ikke tok sin miskunnhet fra mig!
20Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!