¹Til sangmesteren; av David; en salme, en sang.

¹Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ'.

²Gud reiser sig, hans fiender spredes, og de som hater ham, flyr for hans åsyn.

²Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.

³Likesom røk drives bort, så driver du dem bort; likesom voks smelter for ild, forgår de ugudelige for Guds åsyn.

³А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.

⁴Og de rettferdige gleder sig, de jubler for Guds åsyn og fryder sig med glede.

⁴Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.

⁵Syng for Gud, lovsyng hans navn, gjør vei for ham som farer frem på de øde marker, Herren er hans navn, og juble for hans åsyn!

⁵Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.

⁶Farløses far og enkers dommer er Gud i sin hellige bolig.

⁶Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.

⁷Gud gir de enslige hus, fører fanger ut til lykke; bare de gjenstridige bor i et tørt land.

⁷Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,

⁸Gud, da du drog ut foran ditt folk, da du skred frem gjennem ørkenen, sela,

⁸Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.

⁹da bevet jorden, og himlene dryppet for Guds åsyn, Sinai der borte, for Guds, Israels Guds åsyn.

⁹Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.

¹⁰Et rikelig regn spredte du, Gud; din arv, den utmattede, styrket du.

¹⁰Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.

¹¹Ditt folk bosatte sig i landet*; du laget det ved din godhet i stand for den elendige, Gud! / {* Kana'an.}

¹¹Господ даје реч; гласника велико је мноштво.

¹²Herren gir seierssang; stor er skaren av kvinner med gledesbudskap.

¹²Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.

¹³Hærenes konger flyr, de flyr, og hun som sitter hjemme, deler bytte.

¹³Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.

¹⁴Når I hviler mellem kveene, er det som en dues vinger, som er dekket med sølv, og hvis vingefjær har gullets grønnlige glans*. / {* d.e. når I nyter fredens ro, da er eders lodd strålende og herlig.}

¹⁴Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.

¹⁵Når den Allmektige spreder konger der*, da sner det på Salmon**. / {* i Kana'an.} / {** d.e. da blir det mørke lyst, likesom når det mørke fjell, Salmon, blir hvitt av sne, d.s.s. da omskapes ulykke til lykke.}

¹⁵Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.

¹⁶Et Guds fjell* er Basans fjell, et fjell med mange tinder er Basans fjell**. / {* d.e. et stort, mektig, høit fjell.} / {** d.e. verdensrikene, som Basans fjell er et billede på, er såre mektige.}

¹⁶Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.

¹⁷Hvorfor ser I skjevt, I fjell med de mange tinder, til det fjell som Gud finner behag i å bo på? Herren skal også bo der evindelig.

¹⁷Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.

¹⁸Guds vogner er to ganger ti tusen, tusen og atter tusen; Herren er iblandt dem, Sinai er i helligdommen*. / {* likesom på Sinai, da loven blev gitt, er Herren i helligdommen, d.e. på Sion, omgitt av himmelske hærskarer.}

¹⁸Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!

¹⁹Du fór op i det høie, bortførte fanger, tok gaver blandt menneskene, også blandt de gjenstridige, for å bo der, Herre Gud!

¹⁹Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.

²⁰Lovet være Herren dag efter dag! Legger man byrde på oss, så er Gud vår frelser. Sela.

²⁰Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.

²¹Gud er oss en Gud til frelse, og hos Herren, Israels Gud, er det utganger fra døden.

²¹Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.

²²Ja, Gud knuser sine fienders hode, den hårrike isse på ham som vandrer i sin syndeskyld.

²²Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,

²³Herren sier: Fra Basan vil jeg hente tilbake, jeg vil hente tilbake fra havets dyp,

²³Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.

²⁴forat din fot må stampe i blod, dine hunders tunge få sin del av fiendene.

²⁴Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.

²⁵De ser dine seierstog, Gud, min Guds, min konges, seierstog inn i helligdommen.

²⁵Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:

²⁶Foran går sangere, bakefter harpespillere midt imellem jomfruer som slår på pauke.

²⁶"На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"

²⁷Lov Gud i forsamlingene, lov Herren, I som er av Israels kilde!

²⁷Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.

²⁸Der er Benjamin, den yngste, som hersker over dem*, Judas fyrster med sin skare, Sebulons fyrster, Naftalis fyrster. / {* fiendene.}

²⁸Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!

²⁹Din Gud har tildelt dig styrke; styrk, Gud, det du har gjort for oss!

²⁹У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.

³⁰For ditt tempel i Jerusalems skyld* skal konger komme til dig med gaver. / {* d.e. for de gjerningers skyld som utgår fra dig som bor i templet.}

³⁰Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.

³¹Skjell på dyret i sivet*, på stuteflokken med folke-kalvene**, som kaster sig ned for dig med sølvstykker! Han spreder folkene som har lyst til strid. / {* d.e. Egypten.} / {** d.e. de hedenske konger med sine folk.}

³¹Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.

³²Veldige menn skal komme fra Egypten, Etiopia skal i hast utrekke sine hender til Gud.

³²Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,

³³I jordens riker, syng for Gud, lovsyng Herren, sela,

³³Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.

³⁴ham som farer frem i himlenes himler, de eldgamle! Se, han lar sin røst høre, en mektig røst.

³⁴Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.

³⁵Gi Gud makt! Over Israel er hans høihet, og hans makt i skyene.

³⁵Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!

³⁶Forferdelig er du, Gud, fra dine helligdommer; Israels Gud, han gir folket makt og styrke. Lovet være Gud!