1Derefter så jeg fire engler som stod på jordens fire hjørner og holdt jordens fire vinder, forat det ikke skulde blåse nogen vind over jorden eller over havet eller på noget tre.
1И потом видех четири анђела где стоје на четири угла земље, и држе четири ветра земаљска, да не душе ветар на земљу, ни на море, ни на икакво дрво.
2Og jeg så en annen engel, som steg op fra solens opgang og hadde den levende Guds segl, og han ropte med høi røst til de fire engler som det var gitt å skade jorden og havet, og sa:
2И видех другог анђела где се пење од истока сунчаног, који имаше печат Бога Живога; и повика гласом великим на четири анђела којима беше дано да кваре земљу и море, говорећи:
3Skad ikke jorden eller havet eller trærne før vi har satt innsegl på vår Guds tjenere i deres panner!
3Не кварите ни земље, ни мора, ни дрвета, докле запечатим слуге Бога нашег на челима њиховим.
4Og jeg hørte tallet på dem som var beseglet: hundre og fire og firti tusen beseglede av alle Israels barns stammer:
4И чух број запечаћених, сто и четрдесет и четири хиљаде запечаћених од свих колена синова Израиљевих;
5av Juda stamme tolv tusen beseglede, av Rubens stamme tolv tusen, av Gads stamme tolv tusen,
5Од колена Јудиног дванаест хиљада запечаћених; од колена Рувимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Гадовог дванаест хиљада запечаћених;
6av Asers stamme tolv tusen, av Naftali stamme tolv tusen, av Manasse stamme tolv tusen,
6Од колена Асировог дванаест хиљада запечаћених; од колена Нефталимовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Манасијиног дванаест хиљада запечаћених;
7av Simeons stamme tolv tusen, av Levi stamme tolv tusen, av Issakars stamme tolv tusen,
7Од колена Симеуновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Левијевог дванаест хиљада запечаћених; од колена Исахаровог дванаест хиљада запечаћених;
8av Sebulons stamme tolv tusen, av Josefs stamme tolv tusen, av Benjamins stamme tolv tusen beseglede.
8Од колена Завулоновог дванаест хиљада запечаћених; од колена Јосифовог дванаест хиљада запечаћених; од колена Венијаминовог дванаест хиљада запечаћених.
9Derefter så jeg, og se, en stor skare, som ingen kunde telle, av alle ætter og stammer og folk og tunger, som stod for tronen og for Lammet, klædd i lange hvite kjortler, og med palmegrener i sine hender;
9По том видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати, од сваког језика и колена и народа и племена, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.
10og de ropte med høi røst og sa: Frelsen tilhører vår Gud, han som sitter på tronen, og Lammet!
10И повикаше гласом великим говорећи: Спасење Богу нашем, који седи на престолу, и Јагњету.
11Og alle englene stod omkring tronen og om de eldste og om de fire livsvesener, og de falt ned for tronen på sitt åsyn og tilbad Gud og sa:
11И сви анђели стајаху око престола и старешине и четири животиње, и падоше на лице пред престолом, и поклонише се Богу.
12Amen! Velsignelsen og prisen og visdommen og takken og æren og makten og styrken tilhører vår Gud i all evighet! Amen.
12Говорећи: Амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина Богу нашем ва век века. Амин.
13Og en av de eldste tok til orde og sa til mig: Disse som er klædd i de lange hvite kjortler, hvem er de, og hvor er de kommet fra?
13И одговори један од старешина говорећи ми: Ови обучени у беле хаљине ко су, и откуда дођоше?
14Og jeg sa til ham: Herre! du vet det. Og han sa til mig: Dette er de som kommer ut av den store trengsel, og de har tvettet sine kjortler og gjort dem hvite i Lammets blod.
14И рекох му: Господару! Ти знаш. И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике, и опраше хаљине своје и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој.
15Derfor er de for Guds trone og tjener ham dag og natt i hans tempel, og han som sitter på tronen, skal reise sin bolig over dem.
15Зато су пред престолом Божијим, и служе Му дан и ноћ у цркви Његовој; и Онај што седи на престолу уселиће се у њих.
16De skal ikke hungre mere, heller ikke tørste mere; solen skal heller ikke falle på dem, eller nogen hete;
16Више неће огладнети, и неће на њих пасти сунце, нити икаква врућина.
17for Lammet, som er midt for tronen, skal vokte dem og føre dem til livsens vannkilder, og Gud skal tørke bort hver tåre av deres øine.
17Јер Јагње, које је насред престола, пашће их, и упутиће их на изворе живе воде; и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових.