¹Ta eder av den som er svak i troen, uten å sette eder til doms over hans tanker!

¹А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

²Den ene har tro til å ete alt, men den som er svak, eter bare urter;

²Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

³den som eter, ringeakte ikke den som ikke eter, og den som ikke eter, dømme ikke den som eter! for Gud har jo tatt sig av ham.

³Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

⁴Hvem er du som dømmer en fremmed svenn? Han står eller faller for sin egen herre; dog, han skal bli stående; for Herren er mektig til å holde ham oppe.

⁴Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

⁵Den ene akter en dag fremfor en annen, den andre akter alle dager like; enhver være fullt sikker i sitt eget sinn!

⁵Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.

⁶Den som akter på dagen, gjør det for Herren, og den som ikke akter på dagen, gjør det for Herren. Og den som eter, gjør det for Herren, for han takker Gud; og den som ikke eter, gjør det for Herren og takker Gud.

⁶Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

⁷For ingen av oss lever for sig selv, og ingen dør for sig selv;

⁷Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

⁸for om vi lever, så lever vi for Herren, og om vi dør, så dør vi for Herren; enten vi da lever eller vi dør, hører vi Herren til.

⁸Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

⁹For derfor døde Kristus og blev levende igjen at han skulde være herre både over levende og over døde.

⁹Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.

¹⁰Men du, hvorfor dømmer du din bror? eller du, hvorfor ringeakter du din bror? vi skal jo alle stilles frem for Guds domstol.

¹⁰А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

¹¹For det er skrevet: Så sant jeg lever, sier Herren, for mig skal hvert kne bøie sig, og hver tunge skal prise Gud.

¹¹Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.

¹²Så skal da hver av oss gjøre Gud regnskap for sig selv.

¹²Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

¹³Derfor, la oss ikke mere dømme hverandre, men fell heller den dom at I ikke skal legge anstøt eller felle for eders bror!

¹³Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

¹⁴Jeg vet og er viss på det i den Herre Jesus at ingen ting er uren i sig selv; men for den som holder noget for urent, for ham er det urent.

¹⁴Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

¹⁵For dersom det voldes din bror sorg ved din mat, da vandrer du ikke lenger i kjærlighet; før ikke ved din mat den i fortapelse som Kristus er død for!

¹⁵А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.

¹⁶La da ikke eders gode bli spottet!

¹⁶Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.

¹⁷Guds rike består jo ikke i å ete og drikke, men i rettferdighet og fred og glede i den Hellige Ånd;

¹⁷Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.

¹⁸for den som heri tjener Kristus, han er velbehagelig for Gud og tekkelig for mennesker.

¹⁸Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.

¹⁹La oss derfor strebe efter det som tjener til fred og til innbyrdes opbyggelse!

¹⁹Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

²⁰Nedbryt ikke Guds verk for mats skyld! Alt er vel rent, men det er ondt for det menneske som eter med samvittighets-anstøt;

²⁰Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.

²¹det er godt ikke å ete kjøtt eller drikke vin eller gjøre noget som din bror støter sig ved.

²¹Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

²²Du har tro? Ha den hos dig selv, for Gud! Salig er den som ikke dømmer sig selv i det han velger;

²²Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

²³men den som tviler - dersom han eter, så er han dømt, fordi det ikke er gjort av tro; alt som ikke er av tro, er synd.

²³А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.