¹Nie bywaj porywczy do mówienia, ani serce twoje prędkie na wymówienie słowa przed obliczem Bożem, albowiem Bóg jest na niebie, a ty na ziemi; przeto niech słów twoich mało będzie.

¹Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.

²Bo jako sen przychodzi z wielkiej pracy, tak głos głupiego z wielu słów.

²Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.

³Gdy co Bogu poślubisz, nie omieszkiwaj tego oddać, boć mu się głupi nie podobają; cokolwiek poślubisz, oddaj.

³Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.

⁴Lepiej jest nie ślubować, niżeli poślubiwszy co, nie oddać.

⁴Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.

⁵Nie dopuszczaj ustom twoim, aby do grzechu przywodziły ciało twoje, ani mów przed aniołem, że to jest błąd. Przeczże masz Boga gniewać mową swą, któryby wniwecz obrócił sprawę rąk twoich?

⁵Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.

⁶Bo gdzie jest wiele snów, tam i marności i słów wiele; ale się ty Boga bój.

⁶Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?

⁷Jeźli ucisk ubogiego, i zatrzymanie sądu i sprawiedliwości ujrzysz w której krainie, nie dziwuj się temu; bo wyższy wysokiego upatruje, a jeszcze wyżsi są nad nimi.

⁷Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.

⁸Zabawa koło ziemi ma pierwsze miejsce u wszystkich; i król roli służy.

⁸Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.

⁹Kto miłuje pieniądze, nie nasyci się pieniędzy, a kto miłuje bogactwa, nie będzie miał pożytku. I toć jest marność.

⁹Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.

¹⁰Gdzie wiele majętności, wiele bywa tych, co ją jedzą. Cóż tedy za pożytek Panu z tego? jedno że na nie patrzy oczyma swemi.

¹⁰Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.

¹¹Słodki jest sen pracowitemu, chociaż mało, chociaż wiele jadł; ale nasycenie bogatego spać mu nie dopuści.

¹¹Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.

¹²Jest ciężka bieda, którąm widział pod słoócem; bogactwa zachowane na złe pana swego.

¹²Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.

¹³Bo takowe bogactwo złą sprawą giną, a syn, którego spłodzi, nie będzie miał nic w rękach swych.

¹³Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.

¹⁴Jako nagi wyszedł z żywota matki swojej, tak się wraca, jako był przyszedł, a nie odnosi nic z pracy swojej, coby miał wziąć w rękę swoję.

¹⁴Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.

¹⁵A tak i toć jest ciężka bieda, że jako przyszedł, tak odejdzie. Cóż tedy za pożytek, że na wiatr pracował?

¹⁵Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.

¹⁶Dotego, że po wszystkie dni swoje w ciemności jadał z wielkim kłopotem, z boleścią i z gniewem.

¹⁶И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,

¹⁷Toć jest, com ja obaczył, że dobra i osobliwa rzecz jest, jeść i pić, i używać dobrego ze wszystkiej pracy swej, którą człowiek podejmuje pod słoócem po wszystkie dni żywota swego, które mu dał Bóg; albowiem to jest dział jego.

¹⁷И свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?

¹⁸A któremukolwiek człowiekowi dał Bóg majętność i bogactwo, i dał mu w moc, aby ich używał, i odbierał dział swój, a weselił się z pracy swojej: to jest dar Boży.

¹⁸Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.

¹⁹Bo nie będzie wiele pamiętał na dni żywota swego; przeto, że mu Bóg życzy wesela serca jego.

¹⁹И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.

²⁰Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.