¹Potemem się obrócił i ujrzałem wszystkie uciski, które się dzieją pod słoócem, a oto widziałem łzy uciśnionych, którzy nie mają pocieszyciela, ani mocy, aby uszli rąk tych, którzy ich ciemiężą; a nie mają, mówię, pocieszyciela.

¹Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

²Dlategom ja umarłych, którzy już zeszli, więcej chwalił, niżeli żywych, którzy jeszcze aż dotąd żyją.

²Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

³Owszem szczęśliwy jest nad tych obydwóch ten, który jeszcze nie był, który nie widział nic złego, które się dzieje pod słoócem.

³Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

⁴Bom widział, że wszelaka praca i każde dzieło dobre jest ku zazdrosci jednych drugim. I toć jest marność i utrapienie ducha.

⁴Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

⁵Głupi składa ręce swe, a je ciało swoje.

⁵Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

⁶Lepsza jest pełna garść z pokojem, niżeli obie garści pełne z pracą i z udręczeniem ducha.

⁶Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

⁷Znowu obróciwszy się ujrzałem drugą marność pod słoócem.

⁷Опет видех таштину под сунцем:

⁸Jest kto samotny, niemając żadnego, ani syna, ani brata, a wżdy niemasz koóca wszelakiej pracy jego, ani oczy jego mogą się nasycić bogactwem. Nie myśli: Komuż ja pracuję, tak że i żywotowi swemu ujmuję dobrego. I toć jest marność, i ciężkie udręc zenie.

⁸Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

⁹Lepiej jest we dwóch być, niż jednemu; mają zaiste dobry pożytek z pracy swojej.

⁹Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

¹⁰Bo jeźli jeden upadnie, drugi podźwignie towarzysza swego. A tak biada samotnemu, gdyby upadł! bo nie ma drugiego, coby go podźwignął.

¹⁰Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

¹¹Także będąli dwaj społu leżeć, zagrzeją się; ale jeden jakoż się zagrzeje?

¹¹Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

¹²Owszem jeźliby kto jednego przemagał, dwaj mu się zastawią; a sznur troisty nie łacno się zerwie.

¹²И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

¹³Lepszy jest chłopiec ubogi a mądry, niżeli król stary a głupi, który już nie umie przyjmować napominania.

¹³Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

¹⁴Bo ów z więzienia wychodzi, aby królował, a ten i w królestwie swojem zubożeć może.

¹⁴Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

¹⁵Widziałem wszystkich żyjących, którzy chodzą pod słoócem, że przestawali z chłopięciem, potomkiem onego, który miał nastąpić na królestwo po nim.

¹⁵Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

¹⁶Nie było koóca niestatkowi wszystkiego ludu, którykolwiek był przed nimi; nie będąć się potomkowie cieszyć z niego. A tak i to jest marność, i utrapienie ducha.

¹⁶Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

¹⁷Strzeż nogi twojej, gdy idziesz do domu Bożego, a bądź skłonniejszym ku słuchaniu, niżeli ku dawaniu ofiar ludzi głupich; boć oni nie wiedzą, że źle czynią.