¹Słowo, które widział Izajasz, syn Amosowy, nad Judą i nad Jeruzalemem.

¹Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.

²I stanie się w ostateczne dni, że będzie przygotowana góra domu Paóskiego na wierzchu gór, i wywyższy się nad pagórkami, a zbieżą się do niej wszystkie narody.

²Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.

³I pójdzie wiele ludzi, mówiąc: Pójdźcie a wstąpmy na górę Paóską, do domu Boga Jakóbowego, a będzie nas uczył dróg swoich, i będziemy chodzili ścieszkami jego; albowiem z Syonu wyjdzie zakon, a słowo Paóskie z Jeruzalemu.

³И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

⁴I będzie sądził między narodami, a będzie karał wiele ludzi.I przekują miecze swe na lemiesze, a włócznie swe na sierpy; nie podniesie naród przeciw narodowi miecza, ani się będą ćwiczyć do bitwy.

⁴И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.

⁵Domie Jakóbowy! pójdźcie, a chodźmy w światłości Paóskiej.

⁵Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.

⁶Aleś ty opuścił lud swój, dom Jakóbowy! gdyż są pełni obrzydliwości narodów wschodnich, i są wieszczkami jako Filistynowie, a w synach cudzych się kochali.

⁶Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.

⁷I napełniona jest ziemia ich srebrem i złotem, a koóca niemasz skarbom ich.

⁷И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.

⁸Napełniona jest ziemia ich koómi, a koóca niemasz wozom ich. Napełniona też jest ziemia ich bałwanami, robocie rąk swoich kłaniają się, które poczyniły palce ich.

⁸Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.

⁹I kłania się pospolity człowiek, a uniża się i zacny mąż; przetoż nie odpuszczaj im.

⁹И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.

¹⁰Wnijdź w skałę, a skryj się w prochu przed strachem Paóskim, i przed chwałą majestatu jego.

¹⁰Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.

¹¹Oczy wyniosłe człowiecze zniżone będą, a wysokość ludzka nachylona będzie; ale sam Pan wywyższony będzie dnia onego.

¹¹Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

¹²Albowiem dzieó Pana zastępów przyjdzie na wszelkiego pysznego i wyniosłego, i na każdego wywyższonego, że będzie poniżony;

¹²Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,

¹³I na wszystkie cedry Libaóskie wysokie a podniosłe, i na wszystkie dęby Basaóskie;

¹³И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,

¹⁴I na wszystkie góry wysokie, i na wszystkie pagórki wyniosłe;

¹⁴И на све горе високе и на све хумове издигнуте,

¹⁵I na każdą wieżę wysoką, i na każdy mur obronny;

¹⁵И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,

¹⁶I na wszystkie okręty morskie, i na wszystkie malowania rozkoszne.

¹⁶И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.

¹⁷I będzie nachylona wyniosłość człowiecza, a wywyższenie ludzkie zniżone będzie; ale sam Pan wywyższony będzie dnia onego.

¹⁷Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

¹⁸Lecz bałwany ich do szczętu pokruszone będą.

¹⁸И идола ће нестати сасвим.

¹⁹Tedy wnijdą do jaskió skalnych, i do jam podziemnych przed strachem Paóskim, i przed chwałą majestatu jego, gdy powstanie, aby ziemię potarł.

¹⁹И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

²⁰Dnia onego wrzuci człowiek bałwany swe srebrne i bałwany swe złote, które mu naczyniono, aby się im kłaniał, w dziury kretów i nietoperzy.

²⁰Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,

²¹I wnijdzie w rozpadliny skalne, i na wierzchołki opok przed strachem Paóskim, i przed chwałą majestatu jego, gdy powstanie, aby potarł ziemię.

²¹Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

²²Przestaócież ufać w człowieku, którego dech jest w nozdrzach jego; bo za cóż on ma być poczytany?

²²Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?