¹I odpowiedział Sofar Naamatczyk, i rzekł:

¹А Софар Намаћанин одговори и рече:

²Izaż się nie godzi na wiele słów odpowiedzieć? Albo izali mąż wielomowny będzie usprawiedliwiony?

²Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

³Bedąż na twoje plotki ludzie milczeć? A gdy ty sobie przeszydzasz, ciebie nikt nie zawstydzi?

³Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

⁴Albowiemeś powiedział: Czysta jest nauka moja, a jestem czystym przed oczyma twemi.

⁴Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

⁵Ale gdyby Bóg chciał mówić, i otworzyć usta swoje przeciwko tobie:

⁵Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

⁶Tedyćby objawił tajemnice mądrości, żeś dwa kroć większe karanie nadto zasłużył; przetoż uznaj, że cię Bóg przebaczył dla nieprawości twojej.

⁶И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

⁷Izali tajemnice Boże wybadasz? albo doskonałości Wszechmocnego dościgniesz?

⁷Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

⁸Wyższe są niż niebiosa, cóż uczynisz? Głębsze niż piekło, jakoż poznasz?

⁸То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?

⁹Dłuższa miara ich, niż ziemia, a szersza, niż morze.

⁹Дуже од земље, шире од мора.

¹⁰Jeźli wypełni, albo jeźli zawrze, albo jeźli w jedno ściśnie, któż go zawściągnie?

¹⁰Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

¹¹Albowiem on zna marność ludzką, i widzi nieprawość; a nie miałby tego baczyć?

¹¹Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

¹²Człowiek nierozumny nabywa rozumu, choć się jako źrebię leśnego osła rodzi człowiek.

¹²Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

¹³Jeźli ty przygotujesz serce twoje, a wyciągniesz do niego ręce twoje;

¹³Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

¹⁴Jeźliż nieprawość jest w ręce twej oddal ją, a mieszkać nie dopuszczaj nieprawości w przybytkach twoich;

¹⁴Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

¹⁵Tedy podniesiesz oblicze twoje bez zmazy, a będziesz stały, i nie będziesz się bał.

¹⁵Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

¹⁶Albowiem zapomnisz kłopotu, a jako wody, które pominęły, wspominać go będziesz.

¹⁶Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

¹⁷I nad południe jaśniejszy nastanie czas twój; zaćmiszli się, będziesz jako zaranek.

¹⁷Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

¹⁸I będziesz ufał, mając nadzieję, a jako w okopach bezpiecznie spać będziesz.

¹⁸Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

¹⁹Będziesz leżał, a nikt cię nie przestraszy; i uniżać się będą przed twarzą twoją wiele ich.

¹⁹Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

²⁰Ale oczy niepobożnych ustaną i ucieczka ich zginie, a nadzieja ich będzie jako wyjście duszy z człowieka.

²⁰Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.