1A odpowiadając Ijob rzekł:
1А Јов одговори и рече:
2Czemuż jeszcze uporem zowiecie narzekanie moje, choć bieda moja cięższa jest niż wzdychanie moje?
2Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3Obym wiedział, gdziebym go mógł znaleść, szedłbym aż do stolicy jego.
3О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4Przełożyłbym przed nim sprawę moję, a usta moje napełniłbym dowodami.
4Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5Dowiedziałbym się, jakoby mi odpowiedział, a zrozumiałbym, coby mi rzekł.
5Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6Izaż się w wielkości siły swojej będzie spierał ze mną? Nie; i owszem sam mi doda siły.
6Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7Tamby się człowiek szczery rozprawił z nim, i byłbym wolnym wiecznie od sędziego mego.
7Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8Ale oto, pójdęli wprost, niemasz go; a jeźli nazad, nie dojdę go.
8Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9Pójdęli w lewo, choćby zatrudniony był, nie oglądam go; ukryłliby się w prawo, nie ujrzę go,
9Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10Gdyż on zna drogę moję; a będzieli mię doświadczał, jako złoto wynijdę.
10Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11Śladu jego trzymała się noga moja; drogim jego przestrzegał, a nie zstępowałem z niej.
11По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12Od przykazania ust jego nie odchylałem się; owszem, postanowiłem u siebie zachować słowa ust jego.
12Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13Jeźli on przy swem stanie, któż go odwróci? bo co dusza jego żąda, to uczyni:
13Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14Bo on wykona, co postanowił o mnie, a takowych przykładów dosyć jest u niego.
14И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15Przetoż od oblicza jego strwożyłem się, a uważając to, lękam się go.
15Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16Bóg zemdlił serce moje, a Wszechmocny zatrwożył mną.
16Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17Tak, żem mało nie zginął od ciemności; bo przed oblicznością moją nie zakrył zamroczenia.
17Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?