1Ale teraz śmieją się ze mnie młodsi nad mię w latach, których ojcówbym ja był nie chciał położyć ze psami trzody mojej.
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
2Acz na cóżby mi się była siła rąk ich przydała? bo przy nich starość ich zginęła.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
3Albowiem dla niedostatku i głodu samotni byli, i uciekali na niepłodne, ciemne, osobne, i puste miejsce;
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
4Którzy sobie rwali chwasty po chróstach, a korzonki jałowcowe były pokarmem ich.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
5Z pośrodku ludzi wyganiano ich; wołano za nimi jako za złodziejem,
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
6Tak, iż w łożyskach potoków mieszkać musieli, w jamach podziemnych i w skałach.
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
7Między chróstami ryczeli, pod pokrzywy zgromadzali się.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
8Synowie ludzi wzgardzonych, i synowie ludzi bezecnych, podlejsi byli nad proch ziemi.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
9Alem teraz pieśnią ich, i stałem się im przypowieścią.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
10Brzydzą się mną, a oddalają się odemnie, i na twarz moję plwać się nie wstydzą.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
11Bo Bóg powagę moję odjął i utrapił mię; dlatego oni wędzidło przed twarzą moją odrzucili.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
12Po prawicy mojej młodzikowie powstawają, nogi moje potrącają, i torują na przeciwko mnie drogi zginienia swego.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
13Popsuli ścieszkę moję, i nędzy do nędzy mojej przyczynili, a nie potrzebują do tego pomocnika.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
14Jako przerwą szeroką napadają na mię, i na spustoszenie moje walą się.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
15Obróciły się przeciwko mnie strachy, jako wiatr ściągają duszę moję; bo jako obłok przemija zdrowie moje.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
16A teraz we mnie rozlała się dusza moja; ogarnęły mię dni utrapienia;
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
17Które w nocy wiercą kości moje we mnie, skąd żyły moje nie mają odpoczynku.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
18Dla wielkiej boleści zmieniła się szata moja, a jako kołnierz sukni mojej ściska mię.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
19Wrzucił mię w błoto, a jestem podobien prochowi i popiołowi.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
20Wołam do ciebie, a nie wysłuchujesz mię; stoję przed tobą, a nie patrzysz na mię.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
21Odmieniłeś mi się w okrutnego, a mocą ręki twej sprzeciwiasz mi się.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
22Podnosisz mię na wiatr, i wsadzasz mię naó, a zdrowemu rozsądkowi rozpłynąć się dopuszczasz.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
23Wiemci, że mię na śmierć podasz, i do domu wszystkim żyjącym naznaczonego.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
24Wszakże na grób nie ściągnie ręki swej, a gdy ich niszczyć będzie, wołać nie będą.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
25Izalim nie płakał nad dniem utrapionego? izali się nie smuciła dusza moja nad ubogim?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
26Gdym dobrego oczekiwał, oto przyszło złe; a gdym się spodziewał światłości, przyszła ciemność.
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
27Wnętrzności moje wezwrzały, a nie uspokoiły się, i ubieżały mię dni utrapienia.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
28Chodzę szczerniawszy, ale nie od słoóca; powstaję i wołam w zgromadzeniu.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
29Stałem się bratem smoków, a towarzyszem strusiów młodych.
29Брат постах змајевима и друг совама.
30Skóra moja poczerniała na mnie, i kości moje wypiekły się od upalenia.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
31Obróciła się w lament harfa moja, a instrument mój w głos płaczących.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.