¹Oto nadzieja ułowienia jego omylna jest; izali i wejrzawszy naó człowiek nie upada?

¹[40:20] Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?

²Niemasz tak śmiałego, coby go obudził; owszem któż się stawi przed twarzą moją?

²[40:21] Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?

³Któż mi co dał, abym mu oddał? cokolwiek jest pod wszystkiem niebem, moje jest.

³[40:22] Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?

⁴Nie zamilczę członków jego, ani silnej mocy jego, a grzecznego kształtu jego.

⁴[40:23] Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?

⁵Któż odkryje wierzch odzienia jego? z dwoistemi wędzidłami swemi któż przystąpi do niego?

⁵[40:24] Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?

⁶Wrota gęby jego któż otworzy? bo strach około zębów jego.

⁶[40:25] Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?

⁷Łuski jego mocne jako tarcze, bardzo ściśle spojone.

⁷[40:26] Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?

⁸Jedna z drugą tak spojona, że wiatr nie wchodzi między nie.

⁸[40:27] Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.

⁹Jedna do drugiej przylgnęła, ujęły się, a nie dzielą się.

⁹[40:28] Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?

¹⁰Kichanie jego czyni blask, a oczy jego są jako powieki zorzy.

¹⁰41:10 [41:1] Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?

¹¹Z ust jego lampy wychodzą, a iskry ogniste wyrywają się.

¹¹[41:2] Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.

¹²Z nozdrzy jego wychodzi dym, jako z garnca wrzącego, albo kotła.

¹²[41:3] Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.

¹³Dech jego węgle rozpala, a płomieó z ust jego wychodzi.

¹³[41:4] Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?

¹⁴W szyi jego przemieszkuje moc, a boleść przed nim ucieka.

¹⁴[41:5] Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.

¹⁵Sztuki ciała jego spoiły się, całowite są w nim, że się nie porusza.

¹⁵[41:6] Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.

¹⁶Serce jego twarde jako kamieó, tak twarde, jako sztuka spodniego kamienia młyóskiego.

¹⁶[41:7] Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.

¹⁷Gdy się podnosi, drżą mocarze, a od strachu oczyszczają się.

¹⁷[41:8] Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.

¹⁸Miecz, który go sięga, nie ostoi się, ani drzewce, ani strzała, ani pancerz.

¹⁸[41:9] Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.

¹⁹Żelazo poczyta sobie za plewę, a miedź za drzewo zbótwiałe.

¹⁹[41:10] Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.

²⁰Nie upłoszy go strzała, a jako źdźbło są u niego kamienie z procy.

²⁰[41:11] Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.

²¹Strzelbę sobie poczyta jako słomę, a pośmiewa się z szermowania włócznią.

²¹[41:12] Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.

²²Pod nim są ostre skorupy; ściele sobie na rzeczach ostrych jako na błocie.

²²[41:13] У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.

²³Czyni, że wre głębokość jako garniec, a że się mąci morze jako w moździerzu.

²³[41:14] Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.

²⁴Za sobą jasną ścieszkę czyni, tak, że się zdaje, iż przepaść ma siwiznę.

²⁴[41:15] Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.

²⁵Niemasz na ziemi równego mu, który tak stworzony jest, że się niczego nie boi.

²⁵[41:16] Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.

²⁶Wszelką rzecz wysoką lekce waży; on jest królem nad wszystkiemi srogiemi zwierzętami.

²⁶[41:17] Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.

²⁷[41:18] Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.

²⁸[41:19] Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;

²⁹[41:20] Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.

³⁰[41:21] Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.

³¹[41:22] Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.

³²[41:23] За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.

³³[41:24] Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.

³⁴[41:25] Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.