1Mądra niewiasta buduje dom swój; ale go głupia rękami swemi rozwala.
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2Kto chodzi w szczerości swojej, boi się Pana; ale przewrotny w drogach swoich gardzi nim.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3W ustach głupiego jest rózga hardości; ale wargi mądrych strzegą ich.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4Gdzie niemasz wołów, żłób jest próżny; ale siłą wołów mnoży się obfitość zboża.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5Świadek prawdziwy nie kłamie; ale świadek fałszywy mówi kłamstwo.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6Naśmiewca szuka mądrości, a nie znajduje; ale umiejętność roztropnemu jest snadna.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7Idź precz od oblicza męża głupiego, gdyż nie znajdziesz przy nim warg umiejętności.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8Mądrość ostrożnego jest rozumieć drogę swoję, ale głupstwo głupich jest zdrada.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9Każdy głupi nakrywa grzech, a między uprzejmymi mieszka przyjaźó.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10Serce każdego uznaje gorzkość duszy swojej, a do wesela jego nie przymięsza się obcy.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11Dom niezbożnych zgładzony będzie; ale przybytek cnotliwych zakwitnie.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12Zda się pod czas droga być prosta człowiekowi; wszakże dokoóczenie jej jest drogą na śmierć.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13Także i w śmiechu boleje serce, a koniec wesela bywa smutek.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14Drogami swemi nasyci się człowiek przewrotnego serca; ale się go chroni mąż dobry.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15Prostak wierzy każdemu słowu; ale ostrożny zrozumiewa postępki swoje.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16Mądry się boi, i odstępuje od złego; ale głupi dociera, i śmiałym jest.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17Porywczy człowiek dopuszcza się głupstwa, a mąż złych myśli w nienawiści bywa.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18Głupstwo prostacy dziedzicznie trzymają; ale ostrożni bywają koronowani umiejętnością.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19źli się kłaniają przed dobrymi, a niepobożni stoją u drzwi sprawiedliwego.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20Ubogi bywa i u przyjaciela swego w nienawiści; ale wiele jest tych, którzy bogatego miłują.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21Bliźnim swym grzesznik pogardza; ale kto ma litość nad ubogimi, błogosławionym jest.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22Izali nie błądzą, którzy wymyślają złe? a miłosierdzie i prawda należy tym, którzy wymyślają dobre.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23W każdej pracy bywa pożytek; ale gołe słowo warg tylko do nędzy służy.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24Bogactwo mądrych jest koroną ich; ale głupstwo głupich zostaje głupstwem.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25Świadek prawdziwy wyzwala duszę; ale fałszywy kłamstwo mówi.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26Kto się boi Pana, ma ufanie mocne; a synowie jego ucieczkę mieć będą.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27Bojaźó Paóska jest źródło żywota ku uchronieniu się sideł śmierci.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28W mnóstwie ludu jest zacność królewska; ale w trosze ludu zniszczenie hetmana.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29Nierychły do gniewu jest bogaty w rozum; ale porywczy pokazuje głupstwo.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30Serce zdrowe jest żywotem ciała; ale zazdrość jest zgniłością w kościach.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31Kto ciemięży ubogiego, uwłacza stworzycielowi jego; ale go czci, kto ma litość nad ubogim.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32Dla złości swojej wygnany bywa niepobożny; ale sprawiedliwy nadzieję ma i przy śmierci swojej.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33W sercu mądrego odpoczywa mądrość, ale wnet poznać, co jest w sercu głupich.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34Sprawiedliwość wywyższa naród; ale grzech jest ku pohaóbieniu narodów.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35Król łaskaw bywa na sługę roztropnego; ale się gniewa na tego, który mu haóbę czyni.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.