¹(Modlitwa utrapionego, gdy będąc w ucisku, przed Panem wylewa żądość swoję.)

¹Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

²Panie! wysłuchaj modlitwę moję, a wołanie moje niechaj przyjdzie do ciebie.

²Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

³Nie ukrywaj oblicza twego przedemną; w dzieó ucisku mego nakłoó ku mnie ucha twego; w dzieó którego cię wzywam, prędko mię wysłuchaj.

³Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

⁴Albowiem niszczeją jako dym dni moje, a kości moje jako ognisko wypalone są.

⁴Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

⁵Porażone jest jako trawa, i uwiędło serce moje, tak, żem zapomniał jeść chleba swego.

⁵Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

⁶Od głosu wzdychania mego przylgnęły kości moje do ciała mego.

⁶Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

⁷Stałem się podobnym pelikanowi na puszczy; jestem jako puhacz na pustyniach.

⁷Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

⁸Czuję, a jestem jako wróbel samotny na dachu.

⁸Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

⁹Przez cały dzieó urągają mi nieprzyjaciele moi, a naśmiewcy moi przeklinają mię.

⁹Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

¹⁰Bo jadam popiół jako chleb, a napój mój mięszam ze łzami,

¹⁰Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

¹¹Dla rozgniewania twego, i dla zapalczywości gniewu twego; albowiem podniósłszy mię porzuciłeś mię.

¹¹Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

¹²Dni moje są jako cieó nachylony, a jam jako trawa uwiądł;

¹²А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

¹³Ale ty, Panie! trwasz na wieki, a pamiątka twoja od narodu do narodu.

¹³Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

¹⁴Ty powstawszy zmiłujesz się nad Syonem; boć czas, żebyś się zlitował nad nim, gdyż przyszedł czas naznaczony.

¹⁴Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

¹⁵Albowiem upodobały się sługom twoim kamienie jego, i nad prochem jego zmiłują się;

¹⁵Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

¹⁶Aby się bali poganie imienia Paóskiego, a wszyscy królowie ziemscy chwały twojej;

¹⁶Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

¹⁷Gdy pobuduje Pan Syon, i okaże się w chwale swojej;

¹⁷Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

¹⁸Gdy wejrzy na modlitwę poniżonych, nie gardząc modlitwą ich.

¹⁸Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

¹⁹To zapiszą dla narodu potomnego, a lud, który ma być stworzony, chwalić będzie Pana,

¹⁹Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

²⁰Że wejrzał z wysokości świątnicy swojej, że z nieba na ziemię spojrzał;

²⁰Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

²¹Aby wysłuchał wzdychania więźniów, i rozwiązał na śmierć skazanych;

²¹Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

²²Aby opowiadali na Syonie imię Paóskie, a chwałę jego w Jeruzalemie,

²²Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

²³Gdy się pospołu zgromadzą narody i królestwa, aby służyły Panu.

²³Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

²⁴Utrapił w drodze siłę moję, ukrócił dni moich;

²⁴Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

²⁵Ażem rzekł; Boże mój! nie bierz mię w połowie dni moich; od narodu bowiem aż do narodu trwają lata twoje.

²⁵Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

²⁶I pierwej niżeliś założył ziemię, i niebiosa, dzieło rąk twoich.

²⁶То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

²⁷One pominą, ale ty zostajesz; wszystkie te rzeczy jako szata zwiotszeją, jako odzienie odmienisz je, i odmienione będą.

²⁷Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

²⁸Ale ty tenżeś zawżdy jest, a lata twoje nigdy nie ustaną.

²⁸Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.

²⁹Synowie sług twoich, u ciebie mieszkać będą, a nasienie ich zmocni się przed tobą.