¹Pieśó Dawidowa. Panie! wołam do ciebie, pośpiesz się do mnie: posłuchaj głosu mego, gdy wołam do ciebie.

¹Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.

²Niech będzie przyjemna modlitwa moja, jako kadzidło przed obliczem twoim, a podnoszenie rąk moich jako ofiara wieczorna.

²Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.

³Panie! połóż straż ustom moim; strzeż drzwi warg moich.

³Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.

⁴Nie nachylaj serca mego do złej rzeczy, abym nie czynił spraw niepobożnych z mężami czyniącymi nieprawość, i żebym się nie karmił rozkoszami ich.

⁴Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.

⁵Niech mię bije sprawiedliwy, a przyjmę to za miłosierdzie; i niech mię gromi, a będzie mi to za najwyborniejszy olejek, który nie zarazi głowy mojej; albowiem jeszczeć modlitwa moja płatna będzie przeciwko złości ich.

⁵Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.

⁶Niech będą zrzuceni do miejsc opoczystych sędziowie ich, aby słyszeli słowa moje, że były wdzięczne.

⁶Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.

⁷Jako gdyby kto rąbał i łupał drwa na ziemi, tak się rozlatują kości nasze aż do ust grobowych.

⁷Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.

⁸Ale do ciebie, Panie, Panie! podnoszę oczy moje; w tobie ufam, nie odpychaj duszy mojej.

⁸Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.

⁹Strzeż mię od sidła, które na mię zastawili, i od sideł czyniących nieprawość.

⁹Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.

¹⁰Niech wpadną razem w sieci swoje niepobożni, a ja za tem przeminę.

¹⁰Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.