¹Chwalcie Pana; albowiem dobra rzecz jest, śpiewać Bogu naszemu; albowiem to wdzięczna i przystojna jest chwała.

¹Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

²Pan Jeruzalem buduje, a rozproszonego Izraela zgromadza.

²Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

³Który uzdrawia skruszonych na sercu, a zawiązuje boleści ich.

³Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

⁴Który rachuje liczbę gwiazd, a każdą z nich imieniem jej nazywa.

⁴Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

⁵Wielki jest Pan nasz, i wielki w mocy; rozumienia jego niemasz liczby.

⁵Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

⁶Pan pokornych podnosi; ale niepobożnych aż ku ziemi uniża.

⁶Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

⁷Śpiewajcież Panu z chwałą; śpiewajcie Bogu naszemu na harfie;

⁷Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

⁸Który okrywa niebiosa obłokami, a deszcz ziemi gotuje: który czyni, że rośnie trawa po górach;

⁸Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

⁹Który daje bydłu pokarm ich, i kruczętom młodym, które wołają do niego.

⁹Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

¹⁰Nie kocha się w mocy koóskiej, ani się kocha w goleniach męskich.

¹⁰Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

¹¹Kocha się Pan w tych, którzy się go boją, a którzy ufają w miłosierdziu jego.

¹¹Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

¹²Chwalże, Jeruzalemie! Pana; chwalże, Syonie! Boga twego.

¹²Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

¹³Albowiem on umacnia zawory bram twoich, a błogosławi synów twoich w pośrodku ciebie.

¹³Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

¹⁴On czyni pokój w granicach twoich, a najwyborniejszą pszenicą nasyca cię.

¹⁴Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

¹⁵On wysyła słowo swe na ziemię; bardzo prędko bieży wyrok jego.

¹⁵Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

¹⁶On daje śnieg jako wełnę, szron jako popiół rozsypuje.

¹⁶Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

¹⁷Rzuca lód swój jako bryły; przed zimnem jego któż się ostoi?

¹⁷Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

¹⁸Posyła słowo swoje, i roztapia je; powienie wiatrem swym, a rozlewają wody.

¹⁸Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

¹⁹Oznajmuje słowo swe Jakóbowi, ustawy swe i sądy swe Izraelowi.

¹⁹Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

²⁰Nie uczynił tak żadnemu narodowi; przetoż nie poznali sądów jego. Halleluja.

²⁰Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!