¹Modlitwa Dawidowa. Wysłuchaj, Panie! sprawiedliwość moję; miej wzgląd na wołanie moje; przyjmij w uszy modlitwę moję, którą czynię usty nieobłudnemi.

¹Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.

²Od obliczności twojej sąd mój niech wynijdzie; oczy twoje niech patrzą na uprzejmość.

²Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.

³Doświadczyłeś serca mego, nawiedziłeś je w nocy; doświadczyłeś mię ogniem, aleś nic nie znalazł; myśli moje nie uprzedzają ust moich.

³Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.

⁴Co się tknie spraw ludzkich według słowa ust twoich, chroniłem się drogi okrutnika.

⁴Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.

⁵Zatrzymuj kroki moje na drogach twych, aby się nie chwiały nogi moje.

⁵Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.

⁶Ja cię wzywam, bo mię wysłuchiwasz, Boże! Nakłoó ucha twego ku mnie, wysłuchaj słowa moje.

⁶Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.

⁷Okaż miłosierdzie twoje, ty, który ochraniasz ufających w tobie od tych, którzy powstawają przeciwko prawicy twojej.

⁷Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.

⁸Strzeż mię jako źrenicy oka; pod cieniem skrzydeł twoich ukryj mię.

⁸Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме

⁹Przed twarzą niepobożnych, którzy mię niszczą, przed nieprzyjaciółmi duszy mojej, którzy mię ogarnęli.

⁹Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.

¹⁰Tukiem swoim okryli się; hardzie mówią usty swemi.

¹⁰Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.

¹¹Gdziekolwiek idziemy, obtoczyli nas; oczy swe nasadzili, aby nas potrącili ku ziemi.

¹¹Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.

¹²Każdy z nich podobien jest lwowi pragnącemu łupu, i lwięciu siedzącemu w jamie.

¹²Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.

¹³Powstaóże, Panie! uprzedź twarz jego, potrąć go, wyrwij duszę moję od niezbożnego mieczem twoim.

¹³Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,

¹⁴Wyrwij mię od ludzi ręką twoją, o Panie! od ludzi tego świata, których dział jest w tym żywocie, a których brzuch z szpiżarni twojej napełniasz, skąd nasyceni bywają, i synowie ich, a zostawiają ostatki swoje dzieciom swoim.

¹⁴Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.

¹⁵Ale ja w sprawiedliwości oglądam oblicze twoje; gdy się ocucę, nasycony będę obrazem obliczności twojej.

¹⁵А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.