1(Przedniejszemu śpiewakowi na czas poranny psalm Dawidowy.)
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Boże mój! Boże mój! czemuś mię opuścił? oddaliłeś się od wybawienia mego, od słów ryku mego.
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Boże mój! wołam we dnie, a nie ozywasz mi się; i w nocy, a nie mogę się uspokoić.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4Aleś ty Święty, mieszkający w chwałach Izraelskich.
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5W tobie nadzieję mieli ojcowie nasi; nadzieję mieli, a wybawiłeś ich.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6Do ciebie wołali, a wybawieni są; w tobie nadzieję mieli, a nie byli pohaóbieni.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Alem ja robak, a nie człowiek: pośmiewisko ludzkie, i wzgarda pospólstwa.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8Wszyscy, którzy mię widzą, szydzą ze mnie; wykrzywiają gębę, chwieją głową, mówiąc:
8И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9Spuścił się na Pana, niechże go wyrwie; niech go wybawi, ponieważ się w nim kocha.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10Aleś ty jest, któryś mię wywiódł z żywota, czyniąc mi dobrą nadzieję jeszcze u piersi matki mojej.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Na tobie spolegam od narodzenia swego; z żywota matki mojej tyś Bogiem moim.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Nie oddalajże się odemnie; albowiem utrapienie bliskie jest, a niemasz, ktoby ratował.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Obtoczyło mię mnóstwo cielców; byki z Basan obległy mię.
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14Otworzyły na mię gębę swą jako lew szarpający i ryczący.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Rozpłynąłem się jako woda, a rozstąpiły się wszystkie kości moje; stało się serce moje jako wosk, zstopniało w pośród wnętrzności moich.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Wyschła jako skorupa moc moja, a język mój przysechł do podniebienia mego; nawet w prochu śmierci położyłeś mię.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Albowiem psy mię obskoczyły, gromada złośników obległa mię; przebodli ręce moje i nogi moje.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Zliczyłbym wszystkie kości moje; lecz oni na mię patrząc, przypatrują mi się.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19Rozdzielili odzienie moje między się, a o szaty moje los miotali.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Ale ty, Panie! nie oddalaj się: mocy moja! na ratunek mój pospiesz.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Wyrwij od miecza duszę moję, z mocy psiej jedynaczkę moję.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Wybaw mię z paszczęki lwiej, a od rogów jednorożcowych wyzwól mię.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23Tedy opowiem imię twoje braciom mym; w pośród zgromadzenia chwalić cię będę.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24Mówiąc: Którzy się boicie Pana, chwalcie go; wszystko potomstwo Jakóbowe wysławiajcie go, a niech się go boi wszystko nasienie Izraelskie.
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25Albowiem nie wzgardził, ani się odwrócił od utrapienia ubogiego, ani skrył od niego oblicza swego; owszem, gdy do niego wołał, wysłuchał go.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26O tobie chwała moja w zgromadzeniu wielkiem; śluby moje oddam przed tymi, którzy się ciebie boją.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27Będą jeść ubodzy, i nasycą się; chwalić będą Pana, którzy go szukają; serce wasze żyć będzie na wieki.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Wspomną i nawrócą się do Pana wszystkie granice ziemi, i kłaniać się będą przed obliczem twojem wszystkie pokolenia narodów.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29Albowiem Paóskie jest królestwo, a on panuje nad narodami.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Wszyscy bogaci ziemi będą jeść, i upadać przed nim, przed oblicznością jego kłaniać się będą wszyscy zstępujący w proch, i którzy duszy swej żywo zachować nie mogą.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Nasienie ich służyć mu będzie, a będzie przywłaszczane Panu w każdym wieku.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
32Zbieżą się, a będą opowiadali sprawiedliwość jego narodowi, który z nich wynijdzie, iż ją on wykonał.