1(Przedniejszemu śpiewakowi psalm Dawidowy.)
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2W tobie, Panie! nadzieję mam, niech nie będę zawstydzony na wieki; w sprawiedliwości twojej wybaw mię.
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3Nakłoó ku mnie ucha twego, co rychlej wybaw mię; bądźże mi mocną skałą, domem obronnym, abyś mię zachował.
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4Boś ty jest skałą moją, i obroną moją; przetoż dla imienia twego prowadź mię, i zaprowadź mię.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5Wywiedź mię z sieci, którą zastawili na mię; boś ty jest mocą moją.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6W ręce twoje poruczam ducha mego; odkupiłeś mię, Panie, Boże prawdziwy!
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7Mam w nienawiści tych, którzy przestrzegają próżnych marności; bo ja w Panu nadzieję pokładam.
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8Będę się radował i weselił w miłosierdziu twojem, żeś wejrzał na utrapienie moje, a poznałeś uciśnienie duszy mojej.
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9Aniś mię zawarł w ręce nieprzyjaciela; aleś postawił na przestrzeóstwie nogi moje.
9Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10Zmiłuj się nademną, Panie! bom jest uciśniony; wywiędła od żałości twarz moja; także i dusza moja i żywot mój.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11Albowiem zwątlało od boleści zdrowie moje, a lata moje od wzdychania; zemdlała dla utrapianie mego siła moja, a kości moje wyschły.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12U wszystkich nieprzyjaciół moich jestem w pohaóbieniu wielkiem, a najwięcej u sąsiadów moich; stałem się na postrach znajomym moim; którzy mię widzą na dworze, uciekają przedemną.
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13Wypadłem z pamięci jako umarły; stałem się jako naczynie stłuczone.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14Albowiem nasłucham się uszczypków od wielu; strachu dość zewsząd, gdy się naradzają wespół przeciwko mnie, chytrze przemyśliwając, aby odjęli duszę moję.
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15Ale ja w tobie mam nadzieję, Panie! Rzekłem: Tyś jest Bogiem moim.
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16W rękach twoich są czasy moje; wyrwijże mię z ręki nieprzyjaciół moich, i od tych, którzy mię prześladują.
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17Oświeć oblicze twoje nad sługą twoim; wybaw mię przez miłosierdzie twoje.
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
18Panie! niech nie będę pohaóbiony, ponieważ cię wzywam; niech się zawstydzą niezbożni, i zamilkną w grobie.
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19Niech zaniemieją wargi kłamliwe, które mówią przeciwko sprawiedliwemu rzeczy przykre z hardością i ze wzgardą.
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20O jakoż jest wielka dobroć twoja, którąś zachował bojącym się ciebie, którąś pokazywał tym, którzy ufają w tobie przed synami ludzkimi.
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21Ukrywasz ich w skrytości oblicza twego, przed hardością człowieczą ukrywasz ich, jako w namiocie, przed swarliwemi językami.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22Błogosławiony Pan! bo dziwnie okazał miłosierdzie swoje przeciwko mnie, jakoby w mieście obronnem.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23Jam rzekł w uciekaniu mojem: Odrzuconym jest od oczów twych; aleś ty wysłuchał głos modlitw moich, gdym wołał do ciebie.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24Miłujcież Pana wszyscy święci jego; boć Pan wiernych strzeże, oddaje sowicie hardzie postępującemu.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.
25Zmacniajcie się (a posili Bóg serca wasze) wszyscy, którzy nadzieję macie w Panu.