¹Jam jest jako róża Saroóska, a lilija przy dolinach.

¹Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

²Jako lilija między cierniem, tak przyjaciółka moja między pannami.

²Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

³Jako jabłoó między drzewem leśnem, tak miły mój między młodzieócami. Pragnęłam siedzieć w cieniu jego, i siedzę; bo owoc jego słodki jest ustom moim.

³Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

⁴Wprowadził mię w dom wina, mając za chorągiew miłość przeciwko mnie.

⁴Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

⁵Oczerstwijcie mię temi flaszami, posilcie mię temi jabłkami; boć omdlewam od miłości.

⁵Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

⁶Lewica jego pod głową moją, a prawica jego obłapia mię.

⁶Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

⁷Poprzysięgam was, córki Jeruzalemskie! przez sarny i łanie polne, abyście nie budziły i nie przerywały snu miłego mego, dokąd nie zechce.

⁷Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

⁸Głos miłego mego! oto on idzie skacząc po tych górach, a poskakując po tych pagórkach.

⁸Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

⁹Miły mój podobny jest sarnie, albo młodemu jelonkowi; oto on stoi za ścianą naszą, wygląda z okien, patrzy przez kraty.

⁹Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

¹⁰Ozwał się miły mój, a rzekł mi: Wstaó, przyjaciółko moja! piękna moja! a pójdź.

¹⁰Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹¹Albowiem oto minęła zima! deszcz przeszedł, i przestał.

¹¹Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

¹²Kwiatki się ukazują na ziemi; czas śpiewania przyszedł, a głos synogarlicy słychać w ziemi naszej.

¹²Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

¹³Figowe drzewo wypuściło niedojrzałe figi swoje, a macice winne rozkwitłe, wonią wydały; wstaóże przyjaciółko moja, piękna moja! a pójdź.

¹³Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹⁴Gołębico moja mieszkająca w rozpadlinach skalnych, w skrytościach przykrych! okaż mi oblicze twoje, niech usłyszę głos twój; albowiem głos twój wdzięczny, a oblicze twoje pożądane.

¹⁴Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

¹⁵Połapcie nam liszki, liszki małe, które psują winnice; ponieważ winnice nasze kwitną.

¹⁵Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

¹⁶Miły mój jest mój, a jam jest jego, który pasie między lilijami;

¹⁶Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

¹⁷Ażby się okazał ten dzieó, a cienie przeminęły. Nawróć się, bądź podobny, miły mój! sarnie albo jelonkowi młodemu na górach Beter.

¹⁷Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.