¹Em Icônio entraram juntos na sinagoga dos judeus e falaram de tal modo que creu uma grande multidão tanto de judeus como de gregos.

¹У Иконији пак догоди се да они заједно уђоше о зборницу јеврејску, и говораху тако да верова велико мноштво Јевреја и Грка.

²Mas os judeus incrédulos excitaram e irritaram os ânimos dos gentios contra os irmãos.

²А Јевреји који не вероваху подбунише и раздражише душе незнабожаца на браћу.

³Eles, entretanto, se demoraram ali por muito tempo, falando ousadamente acerca do Senhor, o qual dava testemunho � palavra da sua graça, concedendo que por suas mãos se fizessem sinais e prodígios.

³Али они осташе доста времена говорећи слободно у Господу који сведочаше реч благодати своје и даваше те се твораху знаци и чудеса рукама њиховим.

⁴E se dividiu o povo da cidade; uns eram pelos judeus, e outros pelos apóstolos.

⁴А мноштво градско раздели се, и једни беху с Јеврејима, а једни с апостолима.

⁵E, havendo um motim tanto dos gentios como dos judeus, juntamente com as suas autoridades, para os ultrajarem e apedrejarem,

⁵А кад навалише и незнабошци и Јевреји са својим поглаварима да им досаде и камењем да их побију,

⁶eles, sabendo-o, fugiram para Listra e Derbe, cidades da Licaônia, e a região circunvizinha;

⁶Они дознавши побегоше у градове ликаонске, у Листру и у Дерву и у околину њихову.

⁷e ali pregavam o evangelho.

⁷И онамо проповедаху јеванђеље.

⁸Em Listra estava sentado um homem aleijado dos pés, coxo de nascença e que nunca tinha andado.

⁸И један човек у Листри сеђаше немоћан у ногама, и беше хром од утробе матаре своје, и не беше никад ходио.

⁹Este ouvia falar Paulo, que, fitando nele os olhos e vendo que tinha fé para ser curado,

⁹Овај слушаше Павла где говори. Павле погледавши на њ и видевши да верује да ће оздравити,

¹⁰disse em alta voz: Levanta-te direito sobre os teus pés. E ele saltou, e andava.

¹⁰Рече великим гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, устани на своје ноге управо. И скочи, и хођаше.

¹¹As multidões, vendo o que Paulo fizera, levantaram a voz, dizendo em língua licaônica: Fizeram-se os deuses semelhantes aos homens e desceram até nós.

¹¹А кад виде народ шта учини Павле, подигоше глас свој говорећи ликаонски: Богови начинише се као људи, и сиђоше к нама.

¹²A Barnabé chamavam Júpiter e a Paulo, Mercúrio, porque era ele o que dirigia a palavra.

¹²И називаху Варнаву Јупитером, а Павла Меркуријем, јер он управљаше речју.

¹³O sacerdote de Júpiter, cujo templo estava em frente da cidade, trouxe para as portas touros e grinaldas e, juntamente com as multidões, queria oferecer-lhes sacrifícios.

¹³А свештеник Јупитера који беше пред градом њиховим доведе јунце, и донесе венце пред врата, и с народом хтеде да приноси жртву.

¹⁴Quando, porém, os apóstolos Barnabé e Paulo ouviram isto, rasgaram as suas vestes e saltaram para o meio da multidão, clamando

¹⁴А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздреше хаљине своје, и скочише међу народ вичући и говорећи:

¹⁵e dizendo: Senhores, por que fazeis estas coisas? Nós também somos homens, de natureza semelhante � vossa, e vos anunciamos o evangelho para que destas práticas vãs vos convertais ao Deus vivo, que fez o céu, a terra, o mar, e tudo quanto há neles;

¹⁵Људи! Шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам проповедамо јеванђеље да се од ових лажних ствари обратите к Богу Живом, који створи небо и земљу и море и све што је у њима;

¹⁶o qual nos tempos passados permitiu que todas as nações andassem nos seus próprios caminhos.

¹⁶Који у прошавшим нараштајима беше пустио све народе да иду својим путевима:

¹⁷Contudo não deixou de dar testemunho de si mesmo, fazendo o bem, dando-vos chuvas do céu e estações frutíferas, enchendo-vos de mantimento, e de alegria os vossos corações.

¹⁷И опет не остави себе непосведоченог, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем.

¹⁸E dizendo isto, com dificuldade impediram as multidões de lhes oferecerem sacrifícios.

¹⁸И ово говорећи једва уставише народ да им не приносе жртве, него да иде сваки својој кући. А док они живљаху онде и учаху,

¹⁹Sobrevieram, porém, judeus de Antioquia e de Icônio e, havendo persuadido as multidões, apedrejaram a Paulo, e arrastaram-no para fora da cidade, cuidando que estava morto.

¹⁹Дођоше из Антиохије и из Иконије некакви Јевреји, и кад се они препираху слободно, подговорише народ да их одустану, говорећи да ништа право не говоре, него све лажу. И подговоривши народ засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је мртав.

²⁰Mas quando os discípulos o rodearam, ele se levantou e entrou na cidade. No dia seguinte partiu com Barnabé para Derbe.

²⁰А кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град, и сутрадан изиђе с Варнавом у Дерву.

²¹E, tendo anunciado o evangelho naquela cidade e feito muitos discípulos, voltaram para Listra, Icônio e Antioquia,

²¹И проповедивши јеванђеље граду оном и научивши многе вратише се у Листру и Иконију и Антиохију.

²²confirmando as almas dos discípulos, exortando-os a perseverarem na fé, dizendo que por muitas tribulações nos é necessário entrar no reino de Deus.

²²Утврђујући душе ученика и саветујући их да остану у вери, и да нам кроз многе невоље ваља ући у царство Божје.

²³E, havendo-lhes feito eleger anciãos em cada igreja e orado com jejuns, os encomendaram ao Senhor em quem haviam crido.

²³И поставивши им старешине по свим црквама, и помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу кога вероваше.

²⁴Atravessando então a Pisídia, chegaram � Panfília.

²⁴И прошавши Писидију дођоше у Памфилију.

²⁵E, tendo anunciado a palavra em Perge, desceram a Atália.

²⁵И говоривши реч Господњу у Перзи сиђоше у Аталију.

²⁶E dali navegaram para Antioquia, donde tinham sido encomendados � graça de Deus para a obra que acabavam de cumprir.

²⁶И оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани благодати Божјој на дело које свршише.

²⁷Quando chegaram e reuniram a igreja, relataram tudo quanto Deus fizera por meio deles, e como abrira aos gentios a porta da fé.

²⁷А кад дођоше и сабраше цркву, казаше све шта учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.

²⁸E ficaram ali não pouco tempo, com os discípulos.

²⁸И осташе онде не мало времена с ученицима.