1Havendo Deus antigamente falado muitas vezes, e de muitas maneiras, aos pais, pelos profetas,
1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
2nestes últimos dias a nós nos falou pelo Filho, a quem constituiu herdeiro de todas as coisas, e por quem fez também o mundo;
2Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
3sendo ele o resplendor da sua glória e a expressa imagem do seu Ser, e sustentando todas as coisas pela palavra do seu poder, havendo ele mesmo feito a purificação dos pecados, assentou-se � direita da Majestade nas alturas,
3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
4feito tanto mais excelente do que os anjos, quanto herdou mais excelente nome do que eles.
4И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5Pois a qual dos anjos disse jamais: Tu és meu Filho, hoje te gerei? E outra vez: Eu lhe serei Pai, e ele me será Filho?
5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
6E outra vez, ao introduzir no mundo o primogênito, diz: E todos os anjos de Deus o adorem.
6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
7Ora, quanto aos anjos, diz: Quem de seus anjos faz ventos, e de seus ministros labaredas de fogo.
7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8Mas do Filho diz: O teu trono, ó Deus, subsiste pelos séculos dos séculos, e cetro de eqüidade é o cetro do teu reino.
8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
9Amaste a justiça e odiaste a iniqüidade; por isso Deus, o teu Deus, te ungiu com óleo de alegria, mais do que a teus companheiros;
9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
10e: Tu, Senhor, no princípio fundaste a terra, e os céus são obras de tuas mãos;
10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
11eles perecerão, mas tu permaneces; e todos eles, como roupa, envelhecerão,
11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
12e qual um manto os enrolarás, e como roupa se mudarão; mas tu és o mesmo, e os teus anos não acabarão.
12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
13Mas a qual dos anjos disse jamais: Assenta-te � minha direita até que eu ponha os teus inimigos por escabelo de teus pés?
13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
14Não são todos eles espíritos ministradores, enviados para servir a favor dos que hão de herdar a salvação?
14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?