¹A visão que teve Isaías, filho de Amoz, a respeito de Judá e de Jerusalém.

¹Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.

²Acontecerá nos últimos dias que se firmará o monte da casa do Senhor, será estabelecido como o mais alto dos montes e se elevará por cima dos outeiros; e concorrerão a ele todas as nações.

²Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.

³Irão muitos povos, e dirão: Vinde, e subamos ao monte do Senhor, � casa do Deus de Jacó, para que nos ensine os seus caminhos, e andemos nas suas veredas; porque de Sião sairá a lei, e de Jerusalém a palavra do Senhor.

³И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

⁴E ele julgará entre as nações, e repreenderá a muitos povos; e estes converterão as suas espadas em relhas de arado, e as suas lanças em foices; uma nação não levantará espada contra outra nação, nem aprenderão mais a guerra.

⁴И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.

⁵Vinde, ó casa de Jacó, e andemos na luz do Senhor.

⁵Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.

⁶Mas tu rejeitaste o teu povo, a casa de Jacó; porque estão cheios de adivinhadores do Oriente, e de agoureiros, como os filisteus, e fazem alianças com os filhos dos estrangeiros.

⁶Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.

⁷A sua terra está cheia de prata e ouro, e são sem limite os seus tesouros; a sua terra está cheia de cavalos, e os seus carros não tem fim.

⁷И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.

⁸Também a sua terra está cheia de ídolos; inclinam-se perante a obra das suas mãos, diante daquilo que os seus dedos fabricaram.

⁸Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.

⁹Assim, pois, o homem é abatido, e o varão é humilhado; não lhes perdoes!

⁹И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.

¹⁰Entra nas rochas, e esconde-te no pó, de diante da espantosa presença do Senhor e da glória da sua majestade.

¹⁰Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.

¹¹Os olhos altivos do homem serão abatidos, e a altivez dos varões será humilhada, e só o Senhor será exaltado naquele dia.

¹¹Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

¹²Pois o Senhor dos exércitos tem um dia contra todo soberbo e altivo, e contra todo o que se exalta, para que seja abatido;

¹²Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,

¹³contra todos os cedros do Líbano, altos e sublimes; e contra todos os carvalhos de Basã;

¹³И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,

¹⁴contra todos os montes altos, e contra todos os outeiros elevados;

¹⁴И на све горе високе и на све хумове издигнуте,

¹⁵contra toda torre alta, e contra todo muro fortificado;

¹⁵И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,

¹⁶e contra todos os navios de Társis, e contra toda a nau vistosa.

¹⁶И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.

¹⁷E a altivez do homem será humilhada, e o orgulho dos varões se abaterá, e só o Senhor será exaltado naquele dia.

¹⁷Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

¹⁸E os ídolos desaparecerão completamente.

¹⁸И идола ће нестати сасвим.

¹⁹Então os homens se meterão nas cavernas das rochas, e nas covas da terra, por causa da presença espantosa do Senhor, e da glória da sua majestade, quando ele se levantar para assombrar a terra.

¹⁹И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

²⁰Naquele dia o homem lançará �s toupeiras e aos morcegos os seus ídolos de prata, e os seus ídolos de ouro, que fizeram para ante eles se prostrarem,

²⁰Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,

²¹para se meter nas fendas das rochas, e nas cavernas das penhas, por causa da presença espantosa do Senhor e da glória da sua majestade, quando ele se levantar para assombrar a terra.

²¹Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

²²Deixai-vos pois do homem cujo fôlego está no seu nariz; porque em que se deve ele estimar?

²²Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?