¹Ai de ti que despojas, e que não foste despojado; e que procedes perfidamente, e que não foste tratado perfidamente! quando acabares de destruir, serás destruído; e, quando acabares de tratar perfidamente, perfidamente te tratarão.

¹Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.

²ç Senhor, tem misericórdia de nós; por ti temos esperado. Sê tu o nosso braço cada manhã, como também a nossa salvação no tempo da tribulação.

²Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.

³Ao ruído do tumulto fogem os povos; � tua exaltação as nações são dispersas.

³Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.

⁴Então ajuntar-se-á o vosso despojo como ajunta a lagarta; como os gafanhotos saltam, assim sobre ele saltarão os homens.

⁴И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.

⁵O Senhor é exalçado, pois habita nas alturas; encheu a Sião de retidão e justiça.

⁵Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.

⁶Será ele a estabilidade dos teus tempos, abundância de salvação, sabedoria, e conhecimento; e o temor do Senhor é o seu tesouro.

⁶И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.

⁷Eis que os valentes estão clamando de fora; e os embaixadores da paz estão chorando amargamente.

⁷Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:

⁸As estradas estão desoladas, cessam os que passam pelas veredas; alianças se rompem, testemunhas se desprezam, e não se faz caso dos homens.

⁸Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.

⁹A terra pranteia, desfalece; o Líbano se envergonha e se murcha; Sarom se tornou como um deserto; Basã e Carmelo ficam despidos de folhas.

⁹Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.

¹⁰Agora me levantarei, diz o Senhor; agora me erguerei; agora serei exaltado.

¹⁰Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.

¹¹Concebeis palha, produzis restolho; e o vosso fôlego é um fogo que vos devorará.

¹¹Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.

¹²E os povos serão como as queimas de cal, como espinhos cortados que são queimados no fogo.

¹²И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.

¹³Ouvi, vós os que estais longe, o que tenho feito; e vós, que estais vizinhos, reconhecei o meu poder.

¹³Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.

¹⁴Os pecadores de Sião se assombraram; o tremor apoderou-se dos ímpios. Quem dentre nós pode habitar com o fogo consumidor? quem dentre nós pode habitar com as labaredas eternas?

¹⁴Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?

¹⁵Aquele que anda em justiça, e fala com retidão; aquele que rejeita o ganho da opressão; que sacode as mãos para não receber peitas; o que tapa os ouvidos para não ouvir falar do derramamento de sangue, e fecha os olhos para não ver o mal;

¹⁵Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;

¹⁶este habitará nas alturas; as fortalezas das rochas serão o seu alto refúgio; dar-se-lhe-á o seu pão; as suas águas serão certas.

¹⁶Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.

¹⁷Os teus olhos verão o rei na sua formosura, e verão a terra que se estende em amplidão.

¹⁷Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.

¹⁸O teu coração meditará no terror, dizendo: Onde está aquele que serviu de escrivão? onde está o que pesou o tributo? onde está o que contou as torres?

¹⁸Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?

¹⁹Não verás mais aquele povo feroz, povo de fala obscura, que não se pode compreender, e de língua tão estranha que não se pode entender.

¹⁹Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.

²⁰Olha para Sião, a cidade das nossas festas solenes; os teus olhos verão a Jerusalém, habitação quieta, tenda que não será removida, cujas estacas nunca serão arrancadas, e das suas cordas nenhuma se quebrará.

²⁰Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.

²¹Mas o Senhor ali estará conosco em majestade, nesse lugar de largos rios e correntes, no qual não entrará barco de remo, nem por ele passará navio grande.

²¹Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.

²²Porque o Senhor é o nosso juiz; o Senhor é nosso legislador; o Senhor é o nosso rei; ele nos salvará.

²²Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.

²³As tuas cordas ficaram frouxas; elas não puderam ter firme o seu mastro, nem servir para estender a vela; então a presa de abundantes despojos se repartirá; e ate os coxos participarão da presa.

²³Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.

²⁴E morador nenhum dirá: Enfermo estou; o povo que nela habitar será perdoado da sua iniqüidade.

²⁴И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.