¹Eis aqui o meu servo, a quem sustenho; o meu escolhido, em quem se compraz a minha alma; pus o meu espírito sobre ele. ele trará justiça �s nações.

¹Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

²Não clamará, não se exaltará, nem fará ouvir a sua voz na rua.

²Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

³A cana trilhada, não a quebrará, nem apagará o pavio que fumega; em verdade trará a justiça;

³Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

⁴não faltará nem será quebrantado, até que ponha na terra a justiça; e as ilhas aguardarão a sua lei.

⁴Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

⁵Assim diz Deus, o Senhor, que criou os céus e os desenrolou, e estendeu a terra e o que dela procede; que dá a respiração ao povo que nela está, e o espírito aos que andam nela.

⁵Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

⁶Eu o Senhor te chamei em justiça; tomei-te pela mão, e te guardei; e te dei por pacto ao povo, e para luz das nações;

⁶Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

⁷para abrir os olhos dos cegos, para tirar da prisão os presos, e do cárcere os que jazem em trevas.

⁷Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

⁸Eu sou o Senhor; este é o meu nome; a minha glória, pois, a outrem não a darei, nem o meu louvor �s imagens esculpidas.

⁸Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

⁹Eis que as primeiras coisas já se realizaram, e novas coisas eu vos anuncio; antes que venham � luz, vo-las faço ouvir.

⁹Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

¹⁰Cantai ao Senhor um cântico novo, e o seu louvor desde a extremidade da terra, vós, os que navegais pelo mar, e tudo quanto há nele, vós ilhas, e os vossos habitantes.

¹⁰Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

¹¹Alcem a voz o deserto e as suas cidades, com as aldeias que Quedar habita; exultem os que habitam nos penhascos, e clamem do cume dos montes.

¹¹Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

¹²Dêem glória ao Senhor, e anunciem nas ilhas o seu louvor.

¹²Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

¹³O Senhor sai como um valente, como homem de guerra desperta o zelo; clamará, e fará grande ruído, e mostrar-se-á valente contra os seus inimigos.

¹³Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

¹⁴Por muito tempo me calei; estive em silêncio, e me contive; mas agora darei gritos como a que está de parto, arfando e arquejando.

¹⁴Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

¹⁵Os montes e outeiros tornarei em deserto, e toda a sua erva farei secar; e tornarei os rios em ilhas, e secarei as lagoas.

¹⁵Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

¹⁶E guiarei os cegos por um caminho que não conhecem; fá-los- ei caminhar por veredas que não têm conhecido; tornarei as trevas em luz perante eles, e aplanados os caminhos escabrosos. Estas coisas lhes farei; e não os desampararei.

¹⁶И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

¹⁷Tornados para trás e cobertos de vergonha serão os que confiam em imagens esculpidas, que dizem �s imagens de fundição: Vós sois nossos deuses.

¹⁷Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

¹⁸Surdos, ouvi; e vós, cegos, olhai, para que possais ver.

¹⁸Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

¹⁹Quem é cego, senão o meu servo, ou surdo como o meu mensageiro, que envio? e quem é cego como o meu dedicado, e cego como o servo do Senhor?

¹⁹Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

²⁰Tu vês muitas coisas, mas não as guardas; ainda que ele tenha os ouvidos abertos, nada ouve.

²⁰Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

²¹Foi do agrado do Senhor, por amor da sua justiça, engrandecer a lei e torná-la gloriosa.

²¹Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

²²Mas este é um povo roubado e saqueado; todos estão enlaçados em cavernas, e escondidos nas casas dos cárceres; são postos por presa, e ninguém há que os livre; por despojo, e ninguém diz: Restitui.

²²А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

²³Quem há entre vós que a isso dará ouvidos? que atenderá e ouvirá doravante?

²³Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

²⁴Quem entregou Jacó por despojo, e Israel aos roubadores? porventura não foi o Senhor, aquele contra quem pecamos, e em cujos caminhos eles não queriam andar, e cuja lei não queriam observar?

²⁴Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

²⁵Pelo que o Senhor derramou sobre Israel a indignação da sua ira, e a violência da guerra; isso lhe ateou fogo ao redor; contudo ele não o percebeu; e o queimou; contudo ele não se compenetrou disso.

²⁵Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.