Portuguese: Almeida Atualizada

Serbian: Cyrillic

Matthew

12

1Naquele tempo passou Jesus pelas searas num dia de sábado; e os seus discípulos, sentindo fome, começaram a colher espigas, e a comer.
1У то време иђаше Исус у суботу кроз усеве: а ученици Његови огладнеше, и почеше тргати класје, и јести.
2Os fariseus, vendo isso, disseram-lhe: Eis que os teus discípulos estão fazendo o que não é lícito fazer no sábado.
2А фарисеји видевши то рекоше Му: Гле, ученици твоји чине шта не ваља чинити у суботу.
3Ele, porém, lhes disse: Acaso não lestes o que fez Davi, quando teve fome, ele e seus companheiros?
3А Он рече им: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4Como entrou na casa de Deus, e como eles comeram os pães da proposição, que não lhe era lícito comer, nem a seus companheiros, mas somente aos sacerdotes?
4Како уђе у кућу Божју, и хлебове постављене поједе, којих није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него самим свештеницима.
5Ou não lestes na lei que, aos sábados, os sacerdotes no templo violam o sábado, e ficam sem culpa?
5Или нисте читали у закону како у суботу свештеници у цркви суботу погане, па нису криви?
6Digo-vos, porém, que aqui está o que é maior do que o templo.
6А ја вам кажем да је овде онај који је већи од цркве.
7Mas, se vós soubésseis o que significa: Misericórdia quero, e não sacrifícios, não condenaríeis os inocentes.
7Кад бисте пак знали шта је то: Милости хоћу а не прилога, никад не бисте осуђивали праве;
8Porque o Filho do homem até do sábado é o Senhor.
8Јер је Господар и од суботе Син човечији.
9Partindo dali, entrou Jesus na sinagoga deles.
9И отишавши оданде дође у зборницу њихову.
10E eis que estava ali um homem que tinha uma das mãos atrofiadas; e eles, para poderem acusar a Jesus, o interrogaram, dizendo: É lícito curar nos sábados?
10И гле, човек беше ту с руком сувом; и запиташе Га говорећи: Ваља ли у суботу лечити? Да би Га окривили.
11E ele lhes disse: Qual dentre vós será o homem que, tendo uma só ovelha, se num sábado ela cair numa cova, não há de lançar mão dela, e tirá-la?
11А Он рече им: Који је међу вама човек који има овцу једну па ако она у суботу упадне у јаму неће је узети и извадити?
12Ora, quanto mais vale um homem do que uma ovelha! Portanto, é lícito fazer bem nos sábados.
12А колико је човек претежнији од овце? Дакле ваља у суботу добро чинити.
13Então disse �quele homem: estende a tua mão. E ele a estendeu, e lhe foi restituída sã como a outra.
13Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.
14Os fariseus, porém, saindo dali, tomaram conselho contra ele, para o matarem.
14А фарисеји изишавши начинише веће о Њему како би Га погубили. Но Исус дознавши то уклони се оданде.
15Jesus, percebendo isso, retirou-se dali. Acompanharam-no muitos; e ele curou a todos,
15И за Њим идоше људи многи, и исцели их све.
16e advertiu-lhes que não o dessem a conhecer;
16И запрети им да Га не разглашују:
17para que se cumprisse o que foi dito pelo profeta Isaías:
17Да се збуде шта је казао Исаија пророк говорећи:
18Eis aqui o meu servo que escolhi, o meu amado em quem a minha alma se compraz; porei sobre ele o meu espírito, e ele anunciará aos gentios o juízo.
18Гле, слуга мој, кога сам изабрао, љубазни мој, који је по вољи душе моје: метнућу дух свој на Њега, и суд незнабошцима јавиће.
19Não contenderá, nem clamará, nem se ouvirá pelas ruas a sua voz.
19Неће се свађати ни викати, нити ће чути ко по распутицама глас Његов.
20Não esmagará a cana quebrada, e não apagará o morrão que fumega, até que faça triunfar o juízo;
20Трску стучену неће преломити и свештило запаљено неће угасити док правда не одржи победу.
21e no seu nome os gentios esperarão.
21И у име Његово уздаће се народи.
22Trouxeram-lhe então um endemoninhado cego e mudo; e ele o curou, de modo que o mudo falava e via.
22Тада доведоше к Њему беснога који беше нем и слеп; и исцели га да неми и слепи стаде говорити и гледати.
23E toda a multidão, maravilhada, dizia: É este, porventura, o Filho de Davi?
23И дивљаху се сви људи говорећи: Није ли ово Христос, син Давидов?
24Mas os fariseus, ouvindo isto, disseram: Este não expulsa os demônios senão por Belzebu, príncipe dos demônios.
24А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони ђавола до помоћу Веелзевула кнеза ђаволског.
25Jesus, porém, conhecendo-lhes os pensamentos, disse-lhes: Todo reino dividido contra si mesmo é devastado; e toda cidade, ou casa, dividida contra si mesma não subsistirá.
25А Исус знајући мисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће; и сваки град или дом који се раздели сам по себи, пропашће.
26Ora, se Satanás expulsa a Satanás, está dividido contra si mesmo; como subsistirá, pois, o seus reino?
26И ако сотона сотону изгони, сам по себи разделио се; како ће дакле остати царство његово?
27E, se eu expulso os demônios por Belzebu, por quem os expulsam os vossos filhos? Por isso, eles mesmos serão os vossos juízes.
27И ако ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије.
28Mas, se é pelo Espírito de Deus que eu expulso os demônios, logo é chegado a vós o reino de Deus.
28А ако ли ја Духом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство небеско.
29Ou, como pode alguém entrar na casa do valente, e roubar-lhe os bens, se primeiro não amarrar o valente? e então lhe saquear a casa.
29Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово отети, ако најпре не свеже јакога? И онда ће кућу његову опленити.
30Quem não é comigo é contra mim; e quem comigo não ajunta, espalha.
30Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа.
31Portanto vos digo: Todo pecado e blasfêmia se perdoará aos homens; mas a blasfêmia contra o Espírito não será perdoada.
31Зато вам кажем: сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа Светог хула неће се опростити људима.
32Se alguém disser alguma palavra contra o Filho do homem, isso lhe será perdoado; mas se alguém falar contra o Espírito Santo, não lhe será perdoado, nem neste mundo, nem no vindouro.
32И ако ко рече реч на Сина човечијег, опростиће му се; а који рече реч на Духа Светог, неће му се опростити ни на овом свету ни на оном.
33Ou fazei a árvore boa, e o seu fruto bom; ou fazei a árvore má, e o seu fruto mau; porque pelo fruto se conhece a árvore.
33Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје.
34Raça de víboras! como podeis vós falar coisas boas, sendo maus? pois do que há em abundância no coração, disso fala a boca.
34Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца.
35O homem bom, do seu bom tesouro tira coisas boas, e o homem mau do mau tesouro tira coisas más.
35Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
36Digo-vos, pois, que de toda palavra fútil que os homens disserem, hão de dar conta no dia do juízo.
36А ја вам кажем да ће за сваку празну реч коју кажу људи дати одговор у дан страшног суда.
37Porque pelas tuas palavras serás justificado, e pelas tuas palavras serás condenado.
37Јер ћеш се својим речима оправдати, и својим ћеш се речима осудити.
38Então alguns dos escribas e dos fariseus, tomando a palavra, disseram: Mestre, queremos ver da tua parte algum sinal.
38Тада одговорише неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу! Ми би ради од тебе знак видети.
39Mas ele lhes respondeu: Uma geração má e adúltera pede um sinal; e nenhum sinal se lhe dará, senão o do profeta Jonas;
39А Он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
40pois, como Jonas esteve três dias e três noites no ventre do grande peixe, assim estará o Filho do homem três dias e três noites no seio da terra.
40Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи: тако ће бити и Син човечији у срцу земље три дана и три ноћи.
41Os ninivitas se levantarão no juízo com esta geração, e a condenarão; porque se arrependeram com a pregação de Jonas. E eis aqui quem é maior do que Jonas.
41Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним поучењем: а гле, овде је већи од Јоне.
42A rainha do sul se levantará no juízo com esta geração, e a condenará; porque veio dos confins da terra para ouvir a sabedoria de Salomão. E eis aqui quem é maior do que Salomão.
42Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна.
43Ora, havendo o espírito imundo saido do homem, anda por lugares áridos, buscando repouso, e não o encontra.
43А кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нађе га.
44Então diz: Voltarei para minha casa, donde saí. E, chegando, acha-a desocupada, varrida e adornada.
44Онда рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен.
45Então vai e leva consigo outros sete espíritos piores do que ele e, entretanto, habitam ali; e o último estado desse homem vem a ser pior do que o primeiro. Assim há de acontecer também a esta geração perversa.
45Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње горе човеку оном од првог. Тако ће бити и овоме роду зломе.
46Enquanto ele ainda falava �s multidões, estavam do lado de fora sua mãe e seus irmãos, procurando falar-lhe.
46Док Он још говораше с људима, гле, мати Његова и браћа Његова стајаху напољу и чекаху да говоре с Њиме.
47Disse-lhe alguém: Eis que estão ali fora tua mãe e teus irmãos, e procuram falar contigo.
47И неко Му рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом.
48Ele, porém, respondeu ao que lhe falava: Quem é minha mãe? e quem são meus irmãos?
48А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја?
49E, estendendo a mão para os seus discípulos disse: Eis aqui minha mãe e meus irmãos.
49И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати.
50Pois qualquer que fizer a vontade de meu Pai que está nos céus, esse é meu irmão, irmã e mãe.
50...