¹Salva-nos, Senhor, pois não existe mais o piedoso; os fiéis desapareceram dentre os filhos dos homens.

¹Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

²Cada um fala com falsidade ao seu próximo; falam com lábios lisonjeiros e coração dobre.

²Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

³Corte o Senhor todos os lábios lisonjeiros e a língua que fala soberbamente,

³Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

⁴os que dizem: Com a nossa língua prevaleceremos; os nossos lábios a nós nos pertecem; quem sobre nós é senhor?

⁴Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

⁵Por causa da opressão dos pobres, e do gemido dos necessitados, levantar-me-ei agora, diz o Senhor; porei em segurança quem por ela suspira.

⁵Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

⁶As palavras do Senhor são palavras puras, como prata refinada numa fornalha de barro, purificada sete vezes.

⁶Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

⁷Guarda-nos, ó Senhor; desta geração defende-nos para sempre.

⁷Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

⁸Os ímpios andam por toda parte, quando a vileza se exalta entre os filhos dos homens.

⁸Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.