¹Bendito seja o Senhor, minha rocha, que adestra as minhas mãos para a peleja e os meus dedos para a guerra;

¹Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

²meu refúgio e minha fortaleza, meu alto retiro e meu e meu libertador, escudo meu, em quem me refugio; ele é quem me sujeita o meu povo.

²Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

³Ó Senhor, que é o homem, para que tomes conhecimento dele, e o filho do homem, para que o consideres?

³Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

⁴O homem é semelhante a um sopro; os seus dias são como a sombra que passa.

⁴Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

⁵Abaixa, ó Senhor, o teu céu, e desce! Toca os montes, para que fumeguem!

⁵Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

⁶Arremessa os teus raios, e dissipa-os; envia as tuas flechas, e desbarata-os!

⁶Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

⁷Estende as tuas mãos desde o alto; livra-me, e arrebata-me das poderosas águas e da mão do estrangeiro,

⁷Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

⁸cuja boca fala vaidade, e cuja mão direita é a destra da falsidade.

⁸Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

⁹A ti, ó Deus, cantarei um cântico novo; com a harpa de dez cordas te cantarei louvores,

⁹Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

¹⁰sim, a ti que dás a vitória aos reis, e que livras da espada maligna a teu servo Davi.

¹⁰Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

¹¹Livra-me, e tira-me da mão do estrangeiro, cuja boca fala mentiras, e cuja mão direita é a destra da falsidade.

¹¹Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

¹²Sejam os nossos filhos, na sua mocidade, como plantas bem desenvolvidas, e as nossas filhas como pedras angulares lavradas, como as de um palácio.

¹²Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

¹³Estejam repletos os nossos celeiros, fornecendo toda sorte de provisões; as nossas ovelhas produzam a milhares e a dezenas de milhares em nosos campos;

¹³Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

¹⁴os nossos bois levem ricas cargas; e não haja assaltos, nem sortidas, nem clamores em nossas ruas!

¹⁴Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

¹⁵Bem-aventurado o povo a quem assim sucede! Bem-aventurado o povo cujo Deus é o Senhor.

¹⁵Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!