¹Louvai ao Senhor; porque é bom cantar louvores ao nosso Deus; pois isso é agradável, e decoroso é o louvor.

¹Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

²O Senhor edifica Jerusalém, congrega os dispersos de Israel;

²Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

³sara os quebrantados de coração, e cura-lhes as feridas;

³Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

⁴conta o número das estrelas, chamando-as a todas pelos seus nomes.

⁴Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

⁵Grande é o nosso Senhor, e de grande poder; não há limite ao seu entendimento.

⁵Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

⁶O Senhor eleva os humildes, e humilha os perversos até a terra.

⁶Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

⁷Cantai ao Senhor em ação de graças; com a harpa cantai louvores ao nosso Deus.

⁷Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

⁸Ele é que cobre o céu de nuvens, que prepara a chuva para a terra, e que faz produzir erva sobre os montes;

⁸Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

⁹que dá aos animais o seu alimento, e aos filhos dos corvos quando clamam.

⁹Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

¹⁰Não se deleita na força do cavalo, nem se compraz nas pernas do homem.

¹⁰Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

¹¹O Senhor se compraz nos que o temem, nos que esperam na sua benignidade.

¹¹Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

¹²Louva, ó Jerusalém, ao Senhor; louva, ó Sião, ao teu Deus.

¹²Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

¹³Porque ele fortalece as trancas das tuas portas; abençoa aos teus filhos dentro de ti.

¹³Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

¹⁴Ele é quem estabelece a paz nas tuas fronteiras; quem do mais fino trigo te farta;

¹⁴Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

¹⁵quem envia o seu mandamento pela terra; a sua palavra corre mui velozmente.

¹⁵Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

¹⁶Ele dá a neve como lã, esparge a geada como cinza,

¹⁶Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

¹⁷e lança o seu gelo em pedaços; quem pode resistir ao seu frio?

¹⁷Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

¹⁸Manda a sua palavra, e os derrete; faz soprar o vento, e correm as águas;

¹⁸Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

¹⁹ele revela a sua palavra a Jacó, os seus estatutos e as suas ordenanças a Israel.

¹⁹Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

²⁰Não fez assim a nenhuma das outras nações; e, quanto �s suas ordenanças, elas não as conhecem. Louvai ao Senhor!

²⁰Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!