¹Falais deveras o que é reto, vós os poderosos? Julgais retamente, ó filhos dos homens?

¹Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

²Não, antes no coração forjais iniqüidade; sobre a terra fazeis pesar a violência das vossas mãos.

²Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

³Alienam-se os ímpios desde a madre; andam errados desde que nasceram, proferindo mentiras.

³Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

⁴Têm veneno semelhante ao veneno da serpente; são como a víbora surda, que tapa os seus ouvidos,

⁴У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

⁵de sorte que não ouve a voz dos encantadores, nem mesmo do encantador perito em encantamento.

⁵Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

⁶Ó Deus, quebra-lhes os dentes na sua boca; arranca, Senhor, os caninos aos filhos dos leões.

⁶Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

⁷Sumam-se como águas que se escoam; sejam pisados e murcham como a relva macia.

⁷Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

⁸Sejam como a lesma que se derrete e se vai; como o aborto de mulher, que nunca viu o sol.

⁸Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

⁹Que ele arrebate os espinheiros antes que cheguem a aquecer as vossas panelas, assim os verdes, como os que estão ardendo.

⁹Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

¹⁰O justo se alegrará quando vir a vingança; lavará os seus pés no sangue do ímpio.

¹⁰Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

¹¹Então dirão os homens: Deveras há uma recompensa para o justo; deveras há um Deus que julga na terra.

¹¹И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!